Možda ste zaboravili ime nekoga iz svoje prošlosti, reč koju želite da upotrebite ili datum rođendana najboljeg prijatelja. Zaborav je čest problem koji može imati manje ili ozbiljne posledice. Pa, zašto i kako zaboravljamo informacije?
Da li ste se ikada osetili kao da vam je podatak upravo nestao iz sećanja? Ili možda znate da je tamo, ali jednostavno ne možete da ga nađete. Ono kad kažete: „Na vrh mi je jezika“. Nemogućnost pronalaženja memorije jedan je od najčešćih uzroka zaboravljanja. Pa zašto često nismo u stanju da izvučemo informacije iz pamćenja? Jedno moguće objašnjenje neuspjeha pronalaženja je poznato kao teorija propadanja koja govori o spontanom nestajanju informacije koju dugo ne koristimo, pa se gubitak određenih sećanja objašnjava kao izbledeo trag koji se može eventualno ponovo “oživeti” ukoliko počne da se upotrebljava.
Teorija interferencije pruža objašnjenje gubitka sećanja kao posledicu međusobnog ometanja novih i starih informacija i ovo ometanje je intenzivnije u onoj meri u kojoj su informacije međusobno sličnije. Dakle, ukoliko učimo neke nove sadržaje, oni mogu da ometaju prisećanje nekih starih, sličnih sadržaja (retroaktivna interferencija), a nekada stari sadržaji mogu onemogućavati ili otežavati da usvojimo nove, slične informacije (proaktivna interferencija).
Teorija neuspeha prizivanja informacija se odnosi na nemogućnost prisećanja određenog sadržaja, iako on nije trajno izgubljen. Prema tome, kada se pojavi adekvatna asocijacija, osoba može da se seti informacije koju do tada nije mogla da “dozove”.
Teorija neuspešnog pohranjivanja informacija je teorija koja govori o nemogućnosti prisećanja nekih informacija kao posledice toga što informacija u prvi mah uopšte nije dovoljno dobro zapamćena. Ova teorija počiva na ideji da je za sve informacije koje usvajamo potreban period konsolidacije, odnosno vreme da se ta informacija sačuva u dugotrajnoj memoriji. Nekada taj proces može biti prekinut preusmeravanjem pažnje na nešto drugo. Pored toga, naša pažnja je ograničena, pa mi ni ne usmeravamo pažnju na sve detalje, a samim tih ih i ne zapamtimo dovoljno dobro.
Teorija potiskivanja je specifičan oblik, može se reći motivacionog zaboravljanja jer se ono javlja u slučajevima kada postoji neka trauma u iskustvu koja proizvodi veliku uznemirenost. Neretko se dešava da se ljudi ne sećaju traumatičnih iskustava, a to je posledica svesne ili nesvesne potrebe da se ovaj događaj “izbriše” iz sećanja i da se ne misli o njemu.
Pročitaj još:
Zanimljive činjenice: Da li ste znali da preterano razmišljanje izaziva stres?
Uspešno ste se prijavili
Izvor:aska.rs/stetoskop
