Svaka od nas se barem jednom zapitala – šta je to što me pokreće i zašto su neke od nas rođene avanturistkinje, naučnice, majke ili vođe? Ideje i aktivnosti koje ispunjuju nas, za našu prijateljicu ili sestru mogu biti neshvatljive ili od malo značaja.
Psihološkinja Žan Šinoda Bolen, autorka knjige Boginja u svakoj ženi, govori o ovom fenomenu kroz specifične karakterne portrete i spletove sklonosti koje grupiše u ženske arhetipove, oličene u sedam boginja antičke grčke mitologije.
Otkrivanje ovih arhetipova ne pomaže nam da samo bolje razumemo sebe, već i da dublje shvatimo i oplemenimo svoje odnose sa drugima.
Pre svega, glasajte za jednu od boginja koja je vama najzanimljivija:
Loading ...Sada kada ste odabrale svoju boginju, red je i da saznate kakav je vaš karakter:
ARTEMIDA – Nezavisna ratnica
Rimljanima poznata kao Dijana, Artemida je grčka boginja lova i Meseca, Apolonova sestra. Predstavlja lice nezavisnog ženskog duha usmerenog na cilj kao metu svoje strele. Kao oduvek drugačija devojčica, Artemidin lik nije prikaz stereotipnih ženskih kvaliteta.
Majku može doživljavati kao pasivnu, slabu ili nezrelu i stoga bežati od njenih osobina. Sklona nestalnim, serijskim odnosima koji traju koliko i postojanost distance između nje i partnera. Samodostatna, ponekad i destruktivna, mora prepoznati ove aspekte sebe ukoliko želi da očuva svoje odnose.
Slobodna, divlja i nepokolebljiva – Artemida je oličenje žene koja zna šta hoće i ne dozvoljava da je bilo ko sputava. Zaštitnički nastrojena prema slabijima, ali isto tako može biti izrazito osvetnički raspoložena
prema onima koji je prevare ili izdaju.
✅ Vrline: Nezavisnost, fokusiranost, zaštitnički instinkt
❌ Mane: Sposobnost da povredi, otklon od emocija, netrpeljivost prema slabosti
ATINA – Mudra preduzetnica
Minerva u rimskoj mitologiji, grčka Atina je rođena direktno iz Zevsove glave, što je čini boginjom mudrosti. Odrasla je u punom oklopu koji simbolično predstavlja hladnoću i otklon od emocija. Atina se takođe vezuje za veštine poput tkanja, grnčarije i zlatarstva. Njeni simboli su maslinovo drvo, sova i zmija.
Karakteriše je dominacija razuma: primat intelekta nad instinktom. Atinska žena je vođena glavom, a ne srcem. Zbog ovoga prosperira u tradicionalno predominantno muškim poljima i oseća se sasvim prijatno kao jedna od malobrojnih žena u profesijama poput inženjerstva, nauke i vojske. Atina je jedina boginja prikazana u oklopu; upravo je njena hladna, intelektualna armatura štiti od emocija.
Atinska žena ne zazire od starenja, štaviše njeni kvaliteti samo više dolaze do izražaja u zrelijim godinama. Danas bismo je mogili zamisliti kao vrsnu preduzetnicu, punu znanja, objektivnu i profesionalnu.
✅ Vrline: Inteligencija, ambicija, objektivnost
❌ Mane: Emocionalna distanciranost
HESTIJA – Anđeo ognjišta
Kao jedina boginja koja je odbila da učestvuje u ratovima i spletkama bogova, povukavši se u mir i svetlost ognjišta u kome je pronašla unutrašnju stabilnost, Hestija se poistovećuje sa prikazom plamena koje greje dom, hram ili grad kao sveto mesto i retko je prikazana u ljudskom obliku. Hestija je prvo dete stare generacije bogova, Kronosa i Reje, i stoga je nosilac drevne, izvorne mudrosti.
Rezervisana i tiha, ali poseduje snažna, skrivena osećanja i iskonsku mudrost. Odgovara joj izreka tiha voda breg roni. Nalazi zadovoljstvo u kućnim i malim aktivnostima koje bi mnogi smatrali trivijalnim, unoseći red u haos i dajući duh domu pažljivo izabranim detaljima.
Hestija predstavlja mističan simbol celosti i zlatne sredine umerenosti. Hestija je duhovna, blaga i voli svoj mir. Dom i unutrašnji balans su joj svetinja. Ne juri priznanja i slavu, ali njeno prisustvo pleni toplinom. Ipak, njene vrline često dobijaju priznanje u svetu koji kao uspeh slavi nametljivost i ekstrovertnost, te ostaje nevidljiva.
✅ Vrline: Smirenost, skromnost, duhovno bogatstvo i stabilnost
❌ Mane: Rezervisanost, pasivnost, odsustvo ambicije
HERA – Bračna družbenica
Rimska Junona, grčka Hera je boginja braka i simbol žene kojoj su ljubav i partnerstvo najvažniji. Kao Zevsova supruga, Hera je simbol bračne odanosti, ali i strastvene ljubomore. Dok je Artemidin bes usmeren na muškarce, Herin bes je uperen ka drugim ženama. Lepši mit o Heri tiče se mleka koje je poteklo iz njenih grudi, od čega je nastao Mlečni put.
Žena Hera idealizuje brak zamišljajući svoje venčanje od devojačke mladosti i dočekujući taj dan kao najsrećniji u životu. Arhetip Here identifikuje se sa ulogom supruge i pre samog braka kroz maštanja o velikom danu, pa čak i nakon razvoda – koji uglavnom teško prihvata, zbog čega je često spremna da ostane u nezadovoljavajućem odnosu.
Žene koje se osećaju odsečeno od svog partnera mogu imati koristi od uživljavanja u Herin arhetip. Ipak, budući da je često nemilosrdno kažnjavala Zevsove ljubavnice (umesto samog Zevsa), posesivnost čini mračnu stranu Herinog karaktera, koja naročito dolazi do izražaja kada se ne oseća dovoljno cenjeno u odnosu.
Žena Hera je često sklona gubljenju sopstvenog identiteta kroz identifikaciju sa ulogom supruge, te njena sreća u velikoj meri zavisi od ponašanja partnera. Zbog ovoga žena Hera može učiniti sebi veliku uslugu odlaskom na čas zrelosti kod Atine ili Hestije, negujući strpljenje i obazriviji pristup ulasku u brak, kao i pažljiv izbor kvalitetnog partnera.
✅ Vrline: Odanost, upornost, posvećenost
❌ Mane: Ljubomora, posesivnost, osvetoljubivost
DEMETRA – Majka Zemlja
U središtu Demetrinog mita je njena jedina ćerka, Persefona, koju Had otima i odvodi u podzemlje. Demetra traga za svojom ćerkom devet dana i devet noći, ostavljajući po strani svoje dužnosti boginje plodnosti i žetve usled majčinske tuge i tako uzrokujući veliku sušu, smrt useva i pretnju sveopštem životu.
Demetra simbolizuje plodnost majke Zemlje i ciklus života; svedatnost prirode i bezuslovnu ljubav majke. Shodno mitu, preterana vezanost Demetre za ćerku dovodi je do iracionalnih odluka, slepih za ostale odgovornosti i posledice na okolinu.
Sa druge strane, majka Demetra iz istog razloga može razmaziti dete preterano zaštitničkim stavom, pa i podsvesnom željom da nikad ne poleti iz gnezda, jer bi u suprotnom večna majka ostala sa nepodnošljivom prazninom u sebi. Štaviše, Demetra odlazak deteta iz kuće doživljava kao simbolični vid Hadove otmice. Njena preterana orijentisanost na decu može značiti nezainteresovanost za partnera, a neretko i sažaljiv stav i olako praštanje koje partnera ostavlja zanemarenim.
✅ Vrline: Nesebičnost, brižnost, saosećanje
❌ Mane: Posesivnost, preterana briga, sklonost kontrolisanju voljenih
PERSEFONA – Feniks podzemlja
Iako je pomenuta Persefona – ćerka Demetre u grčkoj mitologiji, poznata kao Prozerpina u rimskoj – oteta i odvedena u podzemlje, naposletku postaje njegova boginja. Persefonina naglašena transformativna moć oličena je u ovom prelasku iz spoljnog sveta u podzemlje: granica između dva sveta simbolično se tumači kao granica između svesti i podsvesti, pri čemu podzemlje predstavlja dublje slojeve psihe.
Tako Persefona postaje ranjena isceliteljka koja zahvaljujući svom iskustvu i preobražaju poseduje moć pomaganja drugima na njihovom putu preobraženja. Ipak, Persefonina senka sastoji se u sklonosti eskapizmu, begu u svet fantazija i mašte, iskrivljenoj slici stvarnosti, pa i narcisoidnoj samoživosti i detinjoj naivnosti devojčice koja čeka princa kako bi bila odvedena i spasena.
✅ Vrline: Intuicija, nežnost, unutrašnje bogatstvo
❌ Mane: Pasivnost, nesigurnost, zanesenjaštvo
AFRODITA – Lepotica u ružičastom
U grčkoj ćerka vrhovnog boga Zevsa i boginje Dijane, a u rimskoj mitologiji rođena iz morske pene i zvana Venera, Afrodita kao najlepša boginja ljubavi, lepote i strasti budi ljubav i želju gde god da kroči.
Afroditin arhetip je žena od ljubavi, beskrajna lepota oličena u večnoj ženstvenosti, ali i u umetnosti. Jer Afrodita je za muža izabrala Herinog odbačenog sina Hefesta – boga zanata i stvaralaštva. Uprkos mnogim prolaznim aferama, njihov brak predstavlja iskru lepote i stvaralaštva iz koje se rađa umetnost. Ujedno, Afrodita kao otelotvorenje lepote predstavlja umetnikovu muzu, izvor inspiracije i nadahnuća koje budi neodoljivu želju umetnika da neizrecivoj lepoti da oblik.
Suprotno Atini, fizička priroda Afroditinih kvaliteta nije naklonjena protoku vremena i starenju, te ovo može biti opterećujuća tema za arhetip Lepotice. Zato je ona sklona čulnom životu u sadašnjem trenutku, pri čemu nekada u lepoti trenutka gubi iz vida posledice svojih dela.
Kao ljubitelj trenutka, može biti vrlo zaljubljive prirode, ali je njena ljubav uglavnom kratkog daha. Sa druge strane, neke Afrodite u retkom slučaju odbijanja osete tako snažan ujed povređenog ponosa i postaju takozvane uhode predmeta želje koji, neverovatno, ne želi njih.
✅ Vrline: Harizma, kreativnost, senzualnost
❌ Mane: Impulsivnost, površnost, sklonost idealizaciji ljubavi
Čitateljke i kritičari kao najdragoceniji deo ove studije izdvajaju „aha“ momente prepoznavanja u bliskom arhetipu: međutim, klonimo se zamke identifikacije – jer autorka kao ideal zdravlja prepoznaje upravo balans između svih ovih tipova unutar jedne žene.
Ipak, nije na odmet stuputi u dodir sa boginjom u sebi!
Piše: Anđela Stojković, aska.rs
Uspešno ste se prijavili
