Zaboravljanje je postalo svakodnevica u svetu koji nikad ne staje.
Naš mozak nije napravljen da procesuira hiljade informacija dnevno, a upravo to od njega danas tražimo. Skrolujemo, čitamo naslove, odgovaramo na poruke, menjamo zadatke – i sve to u jednom dahu. U takvoj „buci“ teško je čuti ono što je zaista važno.
Zaborav često nije znak starenja, već znak preopterećenosti. Kada spavamo manje, živimo pod stresom i pokušavamo da radimo više stvari istovremeno, naš um pravi selekciju – i ono što nije do kraja „proživljeno“, jednostavno izbledi.
Ipak, iza zaboravljanja se ponekad krije i nešto dublje – emocionalna zasićenost. Kada danima guramo emocije pod tepih, kad ne stignemo ni sebe da pitamo „Kako si?“, mozak se povlači. Pokušava da sačuva energiju. Da nas zaštiti.
Šta pomaže?
Ne, ne moraš odmah meditirati sat vremena dnevno. Ali možda možeš:
- Dovršiti jednu stvar pre nego što počneš drugu.
- Reći sebi naglas šta trenutno radiš – zvuči glupo, ali pomaže.
- Na kraju dana zabeležiti tri stvari koje pamtiš iz tog dana.
Pamćenje nije samo funkcija mozga. To je i odnos sa sobom. I svetom oko nas. Biti prisutan ne znači uvek biti fokusiran – ponekad znači samo dozvoliti sebi da budeš tu.
Koliko učestalo zaboravljanje ukazuje na bolest?
Povremeno zaboravljanje (npr. gde si ostavila ključeve, zaboraviš nečije ime, zaboraviš gde si stala dok si pričala) nije znak bolesti – naročito ako si pod stresom, umorna, neispavana ili preopterećena.
Međutim, zaboravljanje može biti zabrinjavajuće ako:
- ometa svakodnevno funkcionisanje (npr. zaboravljaš da platiš račune, da odeš na dogovorene sastanke)
- dešava se često i bez očiglednog razloga
- prati ga dezorijentacija u vremenu i prostoru (npr. ne znaš gde se nalaziš ili koji je dan)
- zaboravljaš važna lična iskustva (npr. ne sećaš se razgovora od juče, ne prepoznaješ poznata lica)
- drugi ljudi primećuju da često zaboravljaš (nije samo tvoja unutrašnja briga)
U medicini, kada zaboravljanje traje mesecima, pogoršava se i počinje da utiče na svakodnevni život, to može biti znak blage kognitivne disfunkcije ili početka demencije. To ne znači da svako zaboravljanje vodi ka bolesti, ali može biti signal da se obrati pažnja.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
