Uvek mi je zanimljiva ta višedecenijska borba nas žena za jednakost, ali i to jednako dugo osporavanja iste, naravno, od strane većine muškaraca. Ako malo dublje prodremo u taj višedecenijski sukob, videćemo da pobornici i jedne i druge teze nisu u praksi tako čvrsti zastupnici svojih stavova, kao u priči na tu temu. Postoje situacije u kojima i jedni i drugi odstupaju. Jedna od njih je odlazak u sve popularnije kladionice. Ako smo jednaki u svemu, onda je ulazak u kladionicu sasvim normalna pojava za oba pola. Naravno, kada govorim o kladionicama, nikako ne mislim na patološke kockare, a odlazak u kladionicu i uplatu tiketa posmatram samo kao vid povremene zabave.
Foto: profimedia
Subota popodne. Za sat vremena počinje „ludilo na ostrvu“, a on, u ime jednakosti među polovima, sa keceljom na sebi i varjačom u ruci , pravi zapršku za gulaš, dok supa besomučno vri, a patišpanj u rerni lagano zagoreva. On je Žarko, moj dobar drugar i komšija, inače roditelj dvoje dece i suprug jednoj divnoj Maji, a po potrebi i domaćica. Iako nije na obostranu radost, u njihovoj kući svake druge subote ručak kuva Žarko. Obožavam da prisustvujem tom spektaklu, a i deca u tu subotu očekuju ludu zabavu. Dakle ovo je ta subota, ručak kuva tata. Uz smeh i šale provlači se i dilema hoćemo li opet ostati gladni…
Žarko nervozno trči od šporeta do telefona i teleteksta. Misao da nije stigao da posle pijace trkne do kladionice da uplati provereno dobitni tiket umnogome ometa preko potrebnu koncetraciju da se savlada otpor crnog luka koji cvrči na ulju. Maja i ja uživamo u prolećnom suncu na balkonu, pijuckamo kaficu i oštrimo se za gurmanluke. Klinci, koji u tatinu subotu često ostanu gladni, razmišljaju kako da se izvuku iz ovog sosa. Znaju da tata žuri sa završetkom ručka, da bi stigao da uplati tiket. To znači da će od ručka nešto i biti, ali desert će, kao i u većini slučajeva, poprimiti jednako crnu boju tepsije u kojoj je spremljen.
Žarko postaje sve nervozniji, jer kakav je to vikend ako posle ručka uz pivce ne odgledaš Engleze i ne pratiš rezulatate uz mogućnost da zaradiš i neki dinar. Mada nije tu novac ni jedini, ni najvažniji motiv, mnogo je značajnije pohvaliti se među momcima da je ispogađao nemoguće i da je vrstan poznavalac te magične igre, fudbala. Pošto je klađenje maloletnicima zabranjeno, pa ne može svoje osnovce da pošalje u kladionicu, došao je na genijalnu ideju da tiket uplati Maja. Ko?! Mama!? Na opštu radost svih prisutnih (a i onih u kladionici)! Maja ishitreno reaguje uz komentar da joj je ispod časti da ide u onu rupčagu da bi ispunjavala besmislen hir svog voljenog. Žarko iznerviran tim nerazumevanjem odmah navodi vodu na svoju vodenicu i na priču o ravnopravnosti.
Kakva je to ravnopravnost u kojoj on kuva i uvlači se u ulogu domaćice, a njegova gospođa ne može da se prošeta tridesetak koraka od ulaza.
Većini dama je i sama pomisao da uđu u kladionicu odbojna, zamišljaju prostoriju punu dima i muškaraca koji neprijatno pilje u svaku ženu koja odškrine vrata (naivno verujući da će biti atraktivnije i zanimljivije od Fulama i Milvola). Mada, čini mi se, sve se češće ruši tabu kladionice među damama. Pogotovo mlađe generacije odvažnije odlaze na ovu mušku teritoriju, a neke od njih i uspešno prognoziraju rezultate, što muškarce, rekla bih, nervira, a ponekad i razoružava. Samo se postavlja pitanje da li se te dame koje odlaze u kladionice klade u inat momcima, ili zaista uživaju u tome.
Elem, epilog one subote bio je sledeći. Žarko je teatralno kecelju okačio o klin, ispunio svoj nedobitni listić i isti uplatio. Netremice je gledao u teletekst, telefon i jednu od utakmica koja se prenosila na nekom od sportskih kanala. Maja je preko volje dovršila bućkuriš od ručka, a ideja o subotnjem lenstvovanju, lakiranju noktića i baškarenju na prolaćnom suncu ispade samo dobro osmišljen projekat koji u praksi baš i ne funkcioniše. A ja sam ostala pod utiskom i sa osmehom zbog ove simpatične borbe među polovima, u ovom slučaju supružnicima. Jednakost? Neka sačeka neka bolja vremena.
Uspešno ste se prijavili
