Sindrom prolećnog umora, poznat i kao prolećna letargija je privremeno stanje u kome se ljudi osećaju neobično umorno, usporeno ili nemotivisano. To nije medicinska dijagnoza, već uobičajena pojava povezana sa prilagođavanjem tela promenama dnevnog svetla, temperature i hormonske ravnoteže i obično se javlja u martu i aprilu.
Iza nas je zima i telo je radilo drugačije. Kada nema dovoljno serotonina koji nas podiže i čini aktivnijim, ulogu preuzima drugi hormon, melatonin, zadužen za spavanje.
Dolaskom proleća, njihova se uloga menja, dolazi do hormonalnog preokreta, na koji telo mora da se navikne. Kao reakcija na tu funkciju uspostavljanja nove ravnoteže, javlja se umor, kao i drugi simptomi. Među normalnim reakcijama na pad krvnog pritiska koji nastaje zbog promena temperature i smene vrelih i hladnih perioda u prolećnom danu su i letargičnost i pospanost.
Od drugih simptoma, kako fizioloških, kao i psiholoških, možemo izdvojiti i vrtoglavicu, glavobolju, migrene. Poneki osete i bol u zglobovima, neki imaju problema sa snom, iritabilnošću. Uglavnom osećamo kako nam je zaista teško da obavljamo sve naše dnevne obaveze.
Čini se da su osobe koje su sklone fluktuaciji krvnog pritiska, kao i oni koji imaju niži krvni pritisak sklonije simptomima prolećnog umora. Dobra vest je je da prolećni umor ne traje dugo i nestaje kada se nivo serotonina u telu stabilizuje. Ali ako simptomi prolećnog umora potraju duže od tri nedelje, dobro bi bilo posavetovati se sa lekarom.
Koja hrana je najbolji izbor za lečenje prolećnog umora
Važi opšte pravilo: jesti što više organskog voća i povrća kao i hranu bogatu biljnim vlaknima, a izbegavati masnu hranu i sve rafinirane namirnice.
Mnogi će sada baš zbog umora odabrati rafinisanu hranu, koja će im samo kratkoročno podignuti energetski nivo, no zbog nje će se vrlo brzo osetiti umorno, kao i druge simptome prolećnog sindroma.
Masnoj hrani, odnosno onoj hrani bogatoj zasićenim masnim kiselinama potrebno je duže vremena kako bi se svarila, što će za rezultat imati povećani umor.
Smanjite zato unos pržene hrane i birajte povrće kuvano na pari, uz dodatak pirinča ili testenine.
Na jelovniku bi trebalo da se nađe:
- Hrana nižeg glikemijskog indeksa – hrana koja, kada je pojedemo, postepeno otpušta šećer u krv, a što prolongira osećaj ne samo sitosti već i naše energije.
- Hrana bogata biljnim vlaknima kao što su sočivo, pasulj, smeđ basmati pirinač (birajte belu varijantu ako ste skloni anemiji) i leblebija.
- Namirnice bogate dobrim esencijalnim masnoćama, a njih će vam osigurati avokado, laneno i susamovo seme.
- Čak i ako niste ljubitelj ljute hrane, sada ne bi bila loša ideja da ipak malo začinite jelo čili papričicama jer su one namirnice koje proizvode endorfine, a koji će vas oraspoložiti.
- Svakako, ne zaboravite unos visokokvalitetnih proteina poput kvinoje koja je izuzetno bogata magnezijumom.
- Uživajte u voću i povrću, njihov se izbor povećava iz dana u dan, a preporuka je zeleno lisnato povrće poput salate, brokola, kupusa, graška.
Na primer, odličan obrok protiv prolećnog umora može se sastojati od variva od leblebije uz činiju basmati pirinča, uz zelenu salatu s avokadom, začinjenu lanenim uljem.
Jedete li zeleno lisnato povrće u smuti, neka vam napitak bude pun vitamina C, kako bi ubrzao apsorpciju gvožđa iz tog povrća i tako obezbedite i odlično rešenje i za anemiju.
Koje bi navike trebalo promeniti za povećanje energije?
Važno je jesti češće, ali manje obroke, upravo da biste održali stabilan nivo šećera u krvi. Uz biranje namirnica nižeg glikemijskog indeksa, ne smete zanemariti i fizičke vežbe. Ona će vam pomoći da povećate nivo energije, bolje raspoloženje, kvalitetniju cirkulaciju krvi i snadbevanje mozga krvlju, poboljšati san te podići samopouzdanje.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
