Nije to bila, da kažeš, žena
tkana od svile magle I pene.
Sasvim je prirodna kosa njena
od mesa ruke I usne njene…
Pisao sam tako, zanesen prvim polenom i hormonima, deleći sa karo papirom svoj naramak mladalačko-platonskih muka što izgledaše tako uzvišeno i nedohvatno. Iskreno, nisam se ni trudio da ih dohvatim jer sam pravilno slutio da će, ukoliko to učinim, istog trena nestati tajna veza između neba i mene koja je stavljala svaku reč na pravo mesto. A cena za tu privilegiju bila je ogromna – morao sam kako znam i umem da se održavam u stanju konstantne bezrazložne patnje.
Zvuči poznato?
Znam…
Kako god, pisaća mašina kupljena između dva rata kovala je sitnim udarcima neizgovorene reči u vrlo postojeću stvarnost. Koja je, shvatili ste već bila veoma nevesela. Da, imao sam ljubavne probleme. I to je u redu, ali ono što je čudno je da sam u tom trenutku bio godinama daleko od bilo čega što liči na romansu. Nisam ni znao o čemu pišem, a ipak sam nastavljao:
Nismo mi bili, da kažeš, skupa
bolno slatka duševna robija,
više ko sila – ko crna rupa
privlačnost snažna koja odbija…
Godine su prošle, gledajući unazad smejao sam se i sebi I drugima, kao I svi koji se izvuku iz uragana bez ožiljaka. Pitanja patnje I dalje su me okupirala. Ali prestao sam da pokušavam da menjam ljude – u prevodu, odrastao sam. A onda sam sa užasom shvatio da žene to nikada ne prestaju da čine. Upravo to je uzrok velikih nesreća pod kapom nebeskom. Dame ne žele istu stvar tj. istog čoveka celog života, sinulo mi je! Kada mašta o svom čoveku ona želi da bude kao lav – svemogući kralj životinja, prerije I džungle. A kada dobije baš takvog učini sve da on to više ne bude. Zanimljiva logika, samo što ne radi. Jer nema logike. Jer kralju je sudbina da bude kralj.
Zvuči poznato?
Znam…
Drage dame, vidim vam osmeh jer znate da to radite. Stari indijanski poglavica sada bi počeo poslednju misao pompeznim rečima „star sam da pođem sa tobom ali ću ti dati nekoliko saveta“, dok ja imam samo jedan – ako ste toliko srećne da zaista imate lava pored sebe, pustite ga da to I bude. I ne trošite ni svoj ni njegov život na pokušaje dresure. Jer setite se – baš takvog ste ga tražili.
Ako je pravi, neće se dati, I sva je prilika da će se sve završiti kao u staroj tinejdžerskoj pesmi…
…Na kraju nije ni bilo kraja
ko da smo lutke a život proba
bez aplauza pompe I sjaja
tek dvoboj istih I mrtva oba.
Prepustite se I uživajte,
Slavko Beleslin
Uspešno ste se prijavili
