„Od 1. januara idem na krosfit“, „Svaki dan ću raditi trbušnjake“, „Uplatio sam teretanu“, sasvim su tipične rezolucije koje mnogi od nas planiraju da sprovedu od početka 2025. godine. I dok je sama fizička aktivnost uvek dobra ideja, skok na tako visok nivo promene nije uopšte. Koji su rizici i kako da počnete da vežbate kako se ne biste povredili? Objašnjava kardiolog dr Bartoš Hudžik.
Stručnjaci godinama ohrabruju ljude da se bave sportom. Vežbanje ima blagotvoran efekat na celo telo. Vežbanje ima i fizičke i mentalne prednosti. Naravno, fizička aktivnost podržava i cirkulatorni sistem, a samim tim i srce. Dakle, ako neko odluči da od januara počne da se bavi nekim sportom, to je odlična ideja. Ali samo ako mu je srce zdravo. I ne radi se samo o ljudima sa dijagnostikovanim oboljenjima.
„Intenzivna fizička aktivnost sama po sebi ne povećava rizik od srčanih oboljenja. Štaviše, redovna fizička aktivnost preporučuje se za primarnu i sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Međutim, visoka fizička aktivnost (poput one koja se javlja kod takmičara) može da bude okidač za iznenadnu srčanu smrt ili iznenadni srčani zastoj kod ljudi sa određenim kardiovaskularnim oboljenjima“, upozorava kardiolog.
„Ovde je, na primer, opasna pojava tzv. vikend ratnika, kada cele nedelje vode sedeći način života, a u subotu i nedelju iznenada skoče sa kauča da se bave takmičarskim sportom. Imajte na umu da učestalost i intenzitet fizičke aktivnosti treba postepeno povećavati. Ako neko planira da posle Nove godine počne da se bavi sportom, važno je da to radi malim koracima. Maratone ne trčimo odmah, već polako navikavamo telo na povećanu aktivnost“, obašnjava kardiolog.
Dakle, ako planirate da započnete intenzivnu fizičku aktivnost, prvo izaberite manje naporan sport, povećavajući kondiciju i performanse vašeg tela. A ako imate bilo kakve kardiovaskularne probleme ili istoriju srčanih bolesti u vašoj porodici, obavezno prvo posetite lekara.
Kako da proverite da li imate zdravo srce?
Neke urođene ili stečene srčane bolesti možda ne izazivaju nikakve simptome i postaju vidljive tek nakon intenzivnih sportskih aktivnosti. Zbog toga se dešava da profesionalni fudbaler ili košarkaš pati od iznenadnog zastoja srca. Stoga, pre nego što počnete sa napornim treningom, dobra je ideja da posetite lekara koji će moći da utvrdi vaš kardiovaskularni rizik na osnovu vaših analiza i porodične istorije.
„Za osobe sa srčanim oboljenjima najpre je neophodna konsultacija kardiologa. A ako se ovo odnosi na osobe bez dijagnostikovane bolesti, ali sa nekim simptomima koji ukazuju na bolest srca, preporučio bih da se obratite lekaru. On će proceniti da li će biti neophodna konsultacija kardiologa“, savetuje specijalista.
„Ljudi stariji od 35 godina bez simptoma ili bolesti mogu da zatraže od svog lekara procenu kardiovaskularnog rizika, što može biti od pomoći pri planiranju vrste i intenziteta fizičke aktivnosti. Ovom prilikom treba podsetiti da stručnjaci Evropskog kardiološkog društva preporučuju obavljanje fizičke aktivnosti umerenog intenziteta 150-300 minuta nedeljno“, dodaje dr Bartoš Hudžik.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
