Već duže vreme me intenzivno opseda ova tema. Godinama je odlazak u banku sperme bilo nešto što se događa „negde tamo“ daleko od nas i naših bližnjih. Međutim, danas sve češće čujem da se neka dama iz mog okruženja odlučila ili je u pripremama da se odvaži na taj korak. Komentari su različiti, od ohrabrivanja i podrške, do negodovanja i teških osuda. I to, zaista, nije neuobičajeno za ovo naše podneblje, ali i za ljude uopšte. Svi nekako paušalno lepe komentare, bez da su se nad temom i problemom zamislili. Ili se, makar, na tren stavili u položaj onih žena koje se odlučuju na taj korak.
Tako sam se nekako i ja našla pred tom temom. Vagam. Onako iz duše. Posežem za svakim delom svoga bića; za onim što su mi usađivali vaspitanjem, za onim što su mi usađivali kao verujućem biću, za onim što kao jedna krhka, ali opet snažna žena mogu da razumem i opravdam. Onako istinski, duboko sam se zapitala da li bih se usudila na takav korak. I tako, s vremena na vreme, sa sagovornicima, ili sa samom sobom pokušavam da iznađem odgovor. Osluškujem druge, bar one do čijeg mi je mišljenja stalo, osluškujem sebe, osluškujem ženu koja je već uveliko spremna da bude majka, a još uvek nije pronašla partnera koji bi bio dobar muž i otac. I ko nam daje garanciju da će on stići na vreme da ispuni naš nagon da budemo majke.
Žena koja je već uveliko prevalila tridesete, koja je finansijski nezavisna, koja je obrazovana i prosvećena, a pre svega je puna majčinskog naboja i želje da jedno novo biće uvede na ovaj svet i usadi mu sve one vrednosti koje su u nju usađivali njeni roditelji, a u njih njihovi, zapravo je žena koja jasno oseća svoje telo i dušu. Zar je greh želeti potomstvo? Da li pristajati na kompromise i formirati porodicu sa muškarcem za kojeg ne mislimo da je baš onakav kakvog želimo? Dilema je. Ali je i velika dilema da li roditi dete uzevši deo duše nekog muškarca kojeg ne poznajemo, čiju kulturu, korene, tradiciju, porodicu, navike, gene ne poznajemo. Da li je to odgovorno, zrelo, da li priliči jednoj ženi koja je odgajana u duhu tradicije, vere i porodične harmonije? Opet dilema. A da li takvoj ženi priliči da bude sama, da bude nerotkinja, da ne utoli svoju potrebu da odgaja biće koje je deo njene duše, biće kojem mnogo može da ponudi? Da li bi to dete odgajano sa puno majčinske ljubavi, a bez figure oca, moglo sutra da razume svoju majku i njenu odluku? Da li bi se podigle barijere, ili bi se one srušile? Dilema.
Kada danas pogledamo koliko se porodica kao stub društva urušava, koliko se brakova završi razvodom, koliko se ljudi unutar svojih kuća svađaju ili su nasilni zbog egzistencijalnih ili ko zna kojih drugih problema, koliko dece odrasta bez prave porodične topline i ljubavi, ne možemo ostati ravnodušni. I nisu porodica samo majke i očevi, već i bake, deke, tetke, stričevi, kumovi. Svi smo mi skupa odgovorni za svoje bližnje, za svoju decu ili decu onih koje volimo, pa čak i za komšijsku decu. Nažalost, dece je sve manje. Sve se manje rađaju. Retke su danas porodice sa troje dece. Baš retke. Ali je zato sve više žena koje su same. Sve je više žena koje su u svakom smislu spremne da budu odgovorne i nežne majke, žena koje hrabro odolevaju tome da stupe u brak sa bilo kime jer im biološki sat otkucava. I koja je tu prava odluka? Biti dovoljno lud ili hrabar da u nekom budućem trenutku otvoriš sve karte pred svojim detetom i pred pitanjem o ocu. Ili srljati grlom u jagode i uzdati se u dobru sreću. Ili biti strpljiv i verovati da nas čeka naša sudbina? I opet dilema.
Koliko god da vagam, nisam sigurna da u ovom trenutku mogu da izvagam ono što je ispravno. A možda je ispravno baš ono što svako od nas duboko u sebi oseća. Možda u ovoj temi nema ispravnih i pogrešnih odluka, već samo odluka. Razbijajmo tabue, pričajmo otvoreno o bankama sperme, o muškarcima koji doniraju spermu i o majkama koje su spremne da nose breme oba roditelja. Bilo da je hraborst ili ludost, jedan novi život svakako je dar od Boga. I uz puno ljubavi, podrške i razumevanja, sigurna sam da se od svakog deteta vaspitanjem i usađivanjem pravih vrednosti može načiniti čovek. Dobar čovek. Sreća prati hrabre, zar ne?
Kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi i da li biste se usudile na ovaj korak? Napišite nam u komentarima kakav je vaš stav.
Uspešno ste se prijavili
