Svaka žena koja misli da je moguće da promeni neke osobine ili navike kod svog dragog je u zabludi. I to velikoj. Takva zabluda meni je oduzimala godine u pokušajima da od trenutnog partnera napravim svoju idealnu polovinu.
Kada počinje jedna ljubavna priča, kada smo opijeni, zaljubljeni i kada nam hormoni rade punom parom, vid nam se pomalo zamagli. Gledamo pažljivo, satima, ne trepćemo, ali ne vidimo ono što je ispred nas.
Vidimo i osećamo sebe, nabujalu, srećnu, nasmejanu, vidimo muškarca koji nas čini takvima. Vidimo ono što želimo da vidimo, a ne ono što je objektivno tu. I sa tim ružičastim naočarima živimo, volimo se, planiramo budućnost.
Međutim, u jednom trenutku moramo ih skinuti. I onda se odjednom suočimo sa nečim što nam smeta, što nas iritira, što nas muči i prosto nas tera da smišljamo različite strategije kako to da iskorenimo. To su uglavnom neke banalne sitnice koje nam se čine lako popravljivim, ali kada se uhvatimo sa njima u koštac, demantuju nas.
Hm, šta je to što nas nervira u zajedničkom životu sa voljenim?
Mene, recimo, izluđuje vremenska proizvoljnost. Kaže stiže za petnaestak minuta i nema ga dva sata. Čoveče, da li mi računamo vreme po istom satu! Ili sedenje na čistoj posteljini u pantalonama u kojima je sedeo u kolima, kancelariji, kafiću, na ručku, a da, na haubi nekog automobila na parkinugu dok me je čekao da istrčim s posla… Sada su sve te bakterije i prljavštine na našem krevetu?! Onaj momenat sa nespuštanjem daske u toaletu, otišao je drugi plan, više to ne doživljavam toliko tragično. A posebno me nerviraju momenti kada ja svoju platu doživljavam kao našu, a on njegovu kao samo njegovu.
Volim kada je moj muškarac galantan, kada nije cicija, kada ume da se uhvati za novčanik u društvu. Ali to ne znači da treba večito on da bude taj koji svima i sve plaća, koji se prsi da u njegovom društvu niko nema obavezu da pozove konobara. Jer ako si džek u kafani, budi džek i kada stignu računi za infostan, telefon, struju… Onda me izrazito nervira kada je moj dragi sumnjičav, kada preispituje ono što sam rekla. Nervira me ako se nikada ne lati za usisivač, ako ostavlja punu pepeljaru na stolu, ako ne uživa u društvu mojih drugarica, ako se sam ne seti da treba da ode do prodavnice po namirnice… I tako, spisak je podugačak.
Mnogo je onoga što može da nas nervira, iritira, da nam ponekad pokvari raspoloženje. Ali mnogo je važnije da se zapitamo možemo li mi to da prihvatimo, da okrenemo na šalu i zabavu i da se zbog takvih sitnica ne osećamo lose, da ne tražimo stalno neku strategiju kako da to promenimo. Tačno je da ćemo u nekim stvarima uspeti da utičemo na svog partnera, da će razumeti naše potrebe i želje, ali najtačnije je da ćemo vremenom menjajući svog dragog u njemu promeniti i mnogo drugih stvari, koje su nam se ranije dopadale i privlačile nas. Od zavodljivih žena, postajemo neki policajci koji u svemu traže zamerku, a on prestaje da nas gleda onim očima. On se trudi da se promeni kako bi nas usrećio, ali se suštinski nikada neće promeniti. Kao ni mi, uostalom.
I onda kada mu u jednom momentu dosadi da bude ono što nije, pretvoriće se u jednog nepoznatog čoveka, a onaj u kojeg smo se zaljubile, ostao je zarobljen negde između naših zamerki i očekivanja.
I kako onda sve izbalansirati, negovati početnu zaljubljenost, ulagati u odnos, pružati i ljubav i strast i razumevanje, kada naš partner ne želi da promeni te sitnice kojima nas izluđuje? Posle razgovora, iskrenog i konstruktivnog razgovora, zaista će shvatiti da treba ponešto da uradi drugačije, ali za neke naše sugestije misliće da su budalaštine i da su deo njegove ličnosti, da oduvek postoje i da ne vidi razlog da ih menja. I šta onda?
Dve su mogućnosti: prilagoditi se ili odustati. Treće opcije nema. Zrelog, odraslog muškarca ne možete promeniti. Takav je, kakav je. Volite i njegove mane. Nije lako, znam. S godinama smo sve manje spremne na kompromise i sve više smo svesne da samo jedan život imamo. A život je, ipak, lepše i lakše proživeti u dvoje. On treba da bude naša jača, bolja polovina, nikako model koji tek treba krojiti i brusiti da bi bilo idealan. Što pre to shvatimo, manje su nam šanse da se upustimo u veze koju su unapred osuđene na propast.
Uspešno ste se prijavili
