Dave Asprey, naučnik i influenser, tvrdi da su za to krive fluktuacije nivoa šećera u krvi – ili glukoze.
Pad ovih nivoa izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola i adrenalina koji vas bude, prema njegovim rečima.
U video snimku na Instagramu koji je podeljen sa njegovih 1,1 milion pratilaca, gospodin Asprey je rekao: „Za većinu ljudi koji se probude između 3 i 5 ujutro i ne mogu da ponovo da utonu u san, to je obično zbog pada šećera u krvi.“
On je objasnio da kortizol i adrenalin pokreću oslobađanje viška glukoze, koja se, prema rečima stručnjaka, skladišti u jetri i mišićima.
„Dok mozak dobije ono što želi, vi ne spavate.“
Umesto toga, preporučio je obolelima da pojedu „malu užinu pre spavanja“ koja se sastoji od „sirovog meda, kolagena, MCT ulja ili da pomešaju sve tri zajedno“.
MCT ulje je dodatak koji se sastoji od triglicerida, vrste masti koja se nalazi u kokosovom ulju, ulju palminog jezgra i nekim mlečnim proizvodima koji se lakše vari od drugih masti.
Istraživanja, međutim, takođe sugerišu da hronični stres može podići nivoe hormona kortizola i adrenalina koji utiču na san.
Kortizol je ponekad poznat kao hormon stresa, ali igra mnogo složeniju ulogu u telu. Prema Klivlendskoj klinici, postoje receptori za hormon na skoro svakom delu vašeg tela.
Dakle, kada se pusti u krvotok, može se uhvatiti i uticati na sve, od imunološkog sistema preko mišića do vaše kose, kože i noktiju.
Stručnjaci su dugo savetovali da buđenje tokom noći ne mora da znači da imate nesanicu, za koju brojke govore da pogađa do 14 miliona Britanaca.
Ipak, nedostatak sna uzima svoj danak, od razdražljivosti i smanjenog fokusa, do povećanog rizika od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa.
Prema Američkom udruženju za spavanje, skoro 70 miliona Amerikanaca takođe ima poremećaj spavanja.
To dolazi pošto je poslednjih godina porasla zabrinutost zbog Britanaca koji koriste tablete za spavanje.
KOLIKO BI TREBALO DA SPAVAMO
- Predškolski (3-5 godina): 10-13 časova
- Školski uzrast (6-13 godina): 9-11 časova
- Tinejdžeri (14-17 godina): 8-10 sati
- Mladi odrasli (18-25) 7-9 sati
- Odrasli (26-64): 7-9 sati
- Starija odrasla osoba (65 ili više) 7-8 sati
ŠTA MOŽETE DA UČINITE DA BISTE POBOLJŠALI SAN?
1) Ograničite vreme ispred ekrana sat vremena pre spavanja
Naša tela imaju unutrašnji „sat“ u mozgu, koji reguliše naš cirkadijalni ritam. Mobilni, laptopovi i televizori emituju plavo svetlo, koje šalje signale našem mozgu da nas drži budnima.
2) Obratite se svom ‘zauzetom umu’
Odvojite 5-10 minuta pre nego što odete na spavanje da sednete uz svesku i zapišete listu svega što treba da uradite sledećeg dana.
3) Izbegavajte kofein posle 12 časova
Ako želite topli napitak popodne ili uveče, idite na čaj ili kafu bez kofeina.
4) Održavajte hladnu temperaturu u spavaćoj sobi
Držite termostate u spavaćoj sobi na oko 18°C. Tokom proleća/leta pokušajte da spavate sa otvorenim prozorom spavaće sobe kako biste smanjili temperaturu i povećali ventilaciju.
5) Ograničite alkohol uveče
Iako biste u početku mogli lakše zaspati, onda se često budite tokom noći i imate lošiji dubok san.
6) Dodati vitamin D
Vitamin D igra ulogu u snu. Vitamin D je široko dostupan. Ako niste sigurni da li je ovo prikladno ili koliko vam je potrebno, potražite savet od svog lekara opšte prakse.
7) Obezbedite dovoljan unos magnezijuma i cinka
Namirnice bogate magnezijumom uključuju spanać, kelj, avokado, banane, indijski orah i semenke. Namirnice sa visokim sadržajem cinka uključuju meso, ostrige, rakove, sir, kuvano sočivo i tamnu čokoladu (70%+).
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
