Relin D’Agostino Mautner, koja je godine provela proučavajući italijanske životne navike, posebno se divi stanovnicima Sardinije – jednom od retkih mesta na svetu poznatih kao plave zone, gde ljudi žive izuzetno dugo.
Iako genetika ima svoju ulogu u dugovečnosti, ona čini samo oko 20 do 25% razlika u životnom veku, kaže istraživač dr Đovani Maria Pes.
Preostali deo zavisi od načina života – navikama koje možemo da kontrolišemo.
Evo nekoliko ključnih navika Sardinaca koje bi i nama mogle da pomognu da živimo duže i zdravije.
Dani ispunjeni fizičkom aktivnošću
Sardinci se ne bave formalnim treninzima niti razmišljaju o vežbanju na način na koji to činimo mi. Umesto toga, oni su stalno aktivni tokom dana – od pastirstva, preko vrtlarenja, do traženja gljiva.
Njihov brdoviti krajolik pruža prirodne uslove za kretanje, a aktivnosti poput šetnje na svežem vazuhu i obavljanje dnevnih zadataka pomažu im u održavanju kondicije bez potrebe za teretanom.
Istraživanja potvrđuju da redovna fizička aktivnost može značajno da utiče na naše zdravlje i dugovečnost.
Iako možda ne živimo u okruženju kao Sardinci, možemo da učinimo male promene – da šetamo svaki dan, penjemo se stepenicama umesto da koristimo lift i ustajemo s kauča tokom reklama.
Sveža, domaća hrana bez preterivanja
Sardinci retko jedu brzu hranu. Umesto toga, drže se sveže, lokalno uzgojene hrane koju pripremaju u sopstvenim kuhinjama. Njihova ishrana temelji se na jednostavnim, sezonskim jelima, bez konzervansa i aditiva.
Meso jedu retko, otprilike četiri do pet puta mesečno, a glavni izvor proteina dolazi im iz pasulja i drugih biljnih izvora bogatih vlaknima i nutrijentima.
Ova jednostavna i zdrava ishrana ne održava samo telo vitalnim, već doprinosi i njihovom mentalnom zdravlju. Sardinci veruju u važnost tradicionalne hrane koja je puna ukusa, ali i ljubavi prema pripremi.
Društvena aktivnost – ključna za sreću i zdravlje
Jedna od tajni Sardinaca je njihova jaka povezanost s porodicom i zajednicom. Najstariji članovi društva imaju važnu ulogu unutar svojih porodica i zajednica – poštuju se, ceni se njihova mudrost, a često su središnja figura porodičnih okupljanja.
Druženje, zajednički obroci, odlasci u crkvu, boćanje i razgovori s prijateljima deo su svakodnevnice koja im pruža osećaj svrhe. Te aktivnosti pomažu im da se nose sa stresom i održavaju mentalno zdravlje na visokom nivou
Uspešno ste se prijavili
