Dve nedelje vežbanja: Trener me ne štedi, ali imam i više snage

Već 15 dana sam aktivna u teretani, a vežbanje mi više i nije toliki problem kao na početku. Kada sam vam pisala o mom iskustvu sa prvog treninga, napomenula sam da, koji god mišić da sam pokrenula, isti mi se upalio. Razgovarala sam sa Stevanom Stevanovićem (mojim trenerom kojeg, verujem, već svi znate) koji mi je objasnio da je to normalna stvar i da se svima dešava.

Danas je to već iza mene, iako su treninzi sve teži. U početku sam jadikovala kako mi je sve teško, a sada iste vežbe uradim za zagrevanje. Trening mi je ozbiljniji i podrazumeva tegove, svakog dana nešto veća težina. Stevan me ne štedi, a ne veruje u moju priču da ne mogu da podignem neki teg, sve dok ne probam. Kasnije se ispostavi da je on u pravu.

Nisam se merila i ne nameravam još neko vreme, ali osećam se mnogo lakšom i sposobnijom za mnoge stvari. Nisam ni sanjala da ću nekada ovo izgovoriti ili napisati, ali… treninzi mi više nisu obaveza, nego relaksacija.

Iako sam pre svake vežbe upoznata sa onim što bi trebalo da uradim, Stevan ne odustaje od konstantnog podsećanja.

„Diši obavezno, lakše će ti biti“, „Popij vode pa ćemo da nastavimo“, rečenice su koje čujem nebrojano puta iako znam da moram da uradim isto. Ali on ne prepušta ništa slučaju, već se vodi parolom da je „ponavljanje majka znanja“. Kada dižem tegove, obavezno naglasi da ispravim leđa, a kada radimo vežbe gornjeg dela tela, mnogo puta mi napomene da na određene vežbe spajam lopatice.

„Vidiš li da spajam, što mi pričaš da radim nešto što sam upravo uradila?“, često se pobunim, na šta on kroz osmeh konstatuje da je bolje da me podseća kako bi mi to ušlo u naviku.

Osim pravilnog korišćenja sprava u teretani, naučio me je još jednu stvar, o kojoj nisam razmišljala pre. A nije me ni posavetovao, već kroz svoja dela pokazao.  UVEK IMA VREMENA DA SE TRENIRA.

Često zbog posla ne mogu da dođem ili sam umorna, pa pomislim da mogu neki drugi dan da odradim trening. A onda me on pozove…

Stevan: Možeš li u 18 sati da treniraš?

Ja: Ne mogu, neću stići zbog posla.

Stevan: Hoćeš onda u 15?

Ja: Kako usred radnog vremena?

Stevan: A u 20 sati?

Ja: Pa to mi je kasno, ko još vežba tada?

Stevan: Dobro, teretana otvara u 8 ujutru, čekamo se tamo i posle treninga idi na posao…

Tim njegovim delima ukapirala sam da samo postoje izgovori da ne treniram, a da tih sat vremena uvek mogu da izdvojim. Što više dolazim u teretanu, sve mi manje teško pada odlazak u istu. Valjda je to dovoljan uspeh za ovih nekoliko treninga do sada.

Javljam se uskoro sa novim iskustvima, a do tada da vam još jednom napomenem. Ako mogu ja, možete i vi! Vidimo se u teretani!