Dobro je dok je još u šiframa…

Kreativnije i zabavnije od seksualnih aktivnosti uzavrelog bračnog para, možda mogu da budu samo – razlozi kojima žene seks izbegavaju.
Ludo je vreme. Dani prolete pored nas. Postali smo mali roboti koji nemaju pravo na grešku, od spremanja dece za vrtić ili školu, do ispunjavanja kojekakvih hirova nadležnih glavešina na poslu, pa do jurcanja za svakim dinarom koji nam je neophodan. Ako svemu dodamo samo 5-6 sati spavanja, nije teško zaključiti da ne ostaje baš bog zna šta. U toj sićušnoj vremenskoj rupi grade se odnosi savremenih supružnika. Kada izbora nema, nema ni problema. Ali koliko god ta rupa bila mala, izbor je samo naš kako ćemo je popuniti i koliko ćemo truda u to uložiti. E tu već i te kako ima prostora za probleme.

Hajmo da stavimo na stranu kako do te rupe dolazimo. Da pođemo od teorije da se zajednički borimo, da obaveze nekako zajedno tokom dana štikliramo. Nije mi namera ovde da uznemirim sve one žene koje nose porodicu same, pa posle svih pelena, izveštaja, kupovina, peglanja i uspavljivanja, zateknu muža na ulazu stana kako se vraća sa nekog tenisa očekujući zavodljivu mis Venecuele. Do rešenja ovde dolazimo zajednički, mislim tako bi trebalo da bude.
Jedno veliko istraživanje iz Masačusetsa donosi sledeće brojke. Trenutke predaha, dragocene minute pre spavanja ili već neko ugrabljeno vreme namenjeno ispunjenju sopstvenih prioriteta, direktno sa seksom povezuje 86 % oženjenih muškaraca i oko 13 % ispitanih udatih žena. Ona muška manjina preferira sport ili igranje igrica, a ženska većina prednost daje čitanju knjige, gledanju filma ili razgovoru sa prijateljicom. Kako da te procente malo približimo ili kako bismo mi mladići u srednjim godinama drugačije rekli, kako majku mu da to bude bar malo češće…

U nekom sledećem blogu pisaću o onome šta mi možemo, kako da budemo pametniji od „protivnika” i kako neku sredu uveče malo da razdrmamo (ne mislim na Ligu šampiona). Ovom prilikom o fenomenu zvanom „ne sada”.

Predstavljavam osnovne 4 strategije kojima žene izbegavaju kontakt sa zavodljivim mišićavim maljavim telom svog čo’eka.

1. Pomoć deteta – dobra stara metoda, ovo ne prolazi samo kod onih očeva koji nemaju ni gram emocije. Ili je paravan da se šmugne na spavanje – „Evo traži te opet, kako se vezala za taju, zaspi samo kada je ti nosiš” ili pokazuje toliku majčinsku brigu da ti na pamet ne pada nikakav predlog – „Svi čitaju bolje od njega, kako da ne plačem”… Još ako imate više dece, onda nema zime…

2. Strategija manjeg zla – nametne neku drugu tešku temu, svesna da momentalno dobija svađu. Tzv. prebacivanje lopte. Nije ni njoj uglavnom do toga, ali žrtva se isplati, jer od seksa sigurno posle nema ništa. Omiljene teme – svekrva i tašta, ona koleginica sa posla, pivo, kladionica, manjak para, neka greška iz prošlosti…

3. Autocenzura – natera muškarca da ni ne pokuša, ali onako usput, da se ne pomisli da je ciljano. Tu ima svega, najkreativniji su „evo opet hemoroidi proradili”, „daj vidi šta ovo curi iz kurjeg oka”, „jedva čekam depilaciju u nedelju, ovo je strašno”…

4. Pogledaj na šta ličiš – najbrutalnija metoda. Ok, ona ne upali baš uvek i ne prolazi kod svih, ali oni normalniji se ipak zapitaju… Odbijanje je direktno u vezi sa izgledom ili ponašanjem muškarca, nekim nemarom ili falinkom, gađa u centar libida. Vrlo često se koristi i kao propratna metoda uz neke druge.
Ima naravno i drugih strategija, a podgrupa je na hiljade… Na kraju krajeva „ne sada” ima isti cilj, samo su načini drugačiji. Deluje da su nam ti načini nebitni, ali u stvari nisu. I to odbijanje lakše prođe ako je sa stilom. Kaže Miša komšija posle dve decenije bračnog staža „Dobro je dok je još u šiframa, dok se još trudi. Nije joj svejedno.” A opet lako je Miši, on je krupije na prekookeanskim brodovima, koliko ga nema kod kuće, uželi ga se čak i supruga. Nama za utehu uvek ostaje Liga šampiona, barem drugo poluvreme, kada ženu i decu smestimo na spavanje…