Neki insekti, životinje, biljke ili gljive, koje su u principu jestive, postaju tabu u određenom kulturnom ili društvenom kontekstu i stoga se ne konzumiraju, ali to nije sprečilo EU da prvi put odobri upotrebu brašna od larve crva brašnara, piše „Dojče vele“.
Prema procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), insekti su sastavni deo ishrane za oko dve milijarde ljudi širom sveta, posebno u delovima Afrike, Azije, Srednje i Južne Amerike. Više od 2.000 vrsta insekata smatra se jestivim.
Kako se navodi, Evropska unija je sada prvi put odobrila upotrebu brašna od larvi crva u prehrambenim proizvodima. Ova dozvola se odnosi na brašno dobijeno od larvi žitnog insekta – žutog crva brašnara uz obrazloženje će se ovo visoko proteinsko brašno u budućnosti (i to u malim količinama) koristiti u industrijski proizvedenim pekarskim proizvodima poput hleba i kolača, proizvodima od sira, testenini i prerađenim proizvodima od krompira.
Ovo se obrazlaže i zaključkom naučnika, te takvo brašno ne predstavlja zdravstveni rizik, inače ne bi bilo odobreno za upotrebu, saopštila je Savezna kancelarija za zaštitu potrošača i bezbednost hrane u Nemačkoj. Napominje se da su ipak dozvoljene količine ograničene: hleb sme da sadrži maksimalno četiri grama brašna na 100 grama gotovog proizvoda, dok je za sir maksimalna količina gram na 100 grama proizvoda.
Zašto larve žitnog crva u ishrani?
Na pitanje zašto su larve žitnog crva pogodne za ishranu, potrošači u EU dobili su odgovor – one sadrže važne hranljive materije poput gvožđa, cinka i vitamina B12. Imaju i veliku koncentraciju proteina. Novoodobreno brašno od larvi žitnog crva sadrži između 50 i 55 posto proteina. Osim toga, u njemu je i svih devet esencijalnih aminokiselina, ali i zdrave masti, vlakna i važni vitamini. Istovremeno, njihova proizvodnja je ekološki prihvatljivija u poređenju s tradicionalnim izvorima proteina poput govedine, svinjetine i piletine. Potrebno im je manje vode, hrane i prostora, te proizvode manje emisija štetnih gasova.
Podsetimo, još 2023. dozvola za komercijalnu upotrebu brašna od kućnih cvrčaka izazivala je burna negodovanja potrošača.
Predstavnici Savetodavnog centra za potrošače iz Hamburga tada su saopštili da je u Nemačkoj u tom trenutku bilo dostupno samo nekoliko proizvoda sa malom količinom insekata, poput nekih specijalnih slatkiša ili testenina. Ipak, spekulisalo se da je ono uveliko u upotrebi i da će insekte lako prihvatiti prehrambena industrija i multinacionalne kompanije koje svoje proizvode prodaju širom sveta.
Na pitanje novinara da li je moguće da insekte već jedemo, a da to ne znamo, nadležni su rekli da se tako nešto ne može dogoditi jer njihovo prisustvo u hrani mora da bude naznačeno i to razumljivo za svakoga, pa, recimo, mora biti napisano na proizvodu – „keks sa insektima“ ili „testenina s brašnom od insekata“. Tadašnje ankete pokazale su da ogromna većina u Evropi ne želi insekte kao zamenu za meso. U Nemačkoj je 80 odsto anketiranih izjavilo da im se gadi ideja da jedu insekte, prenela je Agencija za životnu sredinu UBA, što je prepreka za uvođenje insekata u zapadnu ishranu.
Uspešno ste se prijavili
