Da smo „probudili“ svest i shvatili važnost razgovora sa stručnjacima možda najbolje pokazuje podatak da je u poslednjih godinu dana, koliko je i otvoren Centar za mentalno zdravlje Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u zgradi „Beograđanke“ pomoć zatražilo više od 5 hiljada građana Srbije.
– Mi koji radimo u psihijatrijskim institucijama duže vreme, svedoci smo da je kod građana u današnje vreme ipak prisutnija svest o tome koliko je važno vođenje računa o mentalnom zdravlju, u odnosu na stanje pre 20-30 godina. Tome ide u prilog činjenica da su psihijatrijske ambulante stalno pune i sve više ljudi se javlja radi psihološke ili psihijatrijske podrške. Samo u našem Centru, od otvaranja 22. februara pa do kraja 2018. godine, ostvareno je više od 5.000 visokospecijalizovanih usluga, pregleda, saveta i tretmana. Oko 85 odsto korisnika je sa teritorije Beograda, oko 14 odsto doputovalo je iz unutrašnjosti Srbije, a skoro 1 odsto korisnika dolazilo je za savet iz bivših jugoslovenskih republika – kaže mr sci. med. dr Radmila Ristić Dimitrijević, psihijatar i psihoterapeut.
Značajno češće javljale su se Centru žene radi saveta i podrške u rešavanju različitih psihičkih, životnih, porodičnih i bračnih problema. Kako navodi dr Ristić Dimitrijević, Centar je posetilo oko 70 odsto žena i oko 30 odsto muškaraca.
Foto: Pixabay
– To može da znači da žene češće i burnije reaguju na razne frustracije ili da imaju više problema, ali može da bude i znak da žene imaju manje predrasuda kada je potrebno da se potraži savet profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja – priča doktorka.
Predrasude ili zablude vezane za mentalne poremećaje prisutne su u određenom stepenu i dan-danas, i to ne važi isključivo za Srbiju, već i za druge zemlje, posebno za one u kojima je informisanje o mentalnom zdravlju slabije razvijeno.
– Nerazumevanje mentalnih poremećaja vodi stigmatizaciji, odnosno osećaju obeleženosti, etiketiranosti, vodi diskriminaciji i sramoti koju osećaju ljudi pogođeni psihičkim tegobama, zbog čega često odbijaju da prihvate odgovarajuće lečenje koje bi im pomoglo. To im snižava kvalitet života i ograničava lični razvoj. Strah od stigme odnosno obeleženosti ili etikete „ludila“ prisutan je uglavnom na početku rada s psihijatrom, ali se taj strah smanjuje proporcionalno poboljšanju psihološke pismenosti, odnosno uvećanju fonda znanja o mentalnom funkcionisanju – objašnjava dr Ristić Dimitirjević.
U daljem razgovoru sa doktorkom saznali smo da naše građane najviše muče problemi strahova, strepnje, brige, reakcije na stres i traume, neraspoloženje, nesanica, a često su pridruženi psihosomatski poremećaji, zbog kojih je potrebno uključivanje i drugih specijalista, na pr. internista, neurologa, dermatologa.
– Starije adolescente često muče pojačani zahtevi od strane roditelja, škole ili društva, a nekada i oni sami sebi postave ambiciozne zahteve koje u datom emotivnom i kalendarskom uzrastu nisu u mogućnosti da ispune. Studenti dolaze zbog akademskog zastoja, teškoća učenja ili zbog neodlučnosti kada je u pitanju izbor fakulteta. Dolaze i osobe koje su preživele teže psihičke krize, psihotične epizode ili epizode afektivnih poremećaja, tražeći informacije o prevenciji novih kriza i sa ciljem uspostavljanja kontinuiteta kvalitetnijeg životnog stila i nastavka normalnog razvoja, ako je reč o omladini – kaže dr Ristić Dimitrijević.
Foto: Pixabay
Što se tiče uzrasnih grupa, najčešće su se javljali odrasli od 26. do 45. godine života, zatim malo stariji od 45. do 65. godine, slede stariji adolescenti od 18. do 26. godine i stariji od 65 godina.
– Bilo je i roditelja koji su dolazili sa maloletnom decom, ali njih smo upućivali na referentne zdravstvene ustanove koje se bave decom i adolescentima sa mentalnim poremećajima ili poremećajima ponašanja. Pojedince koji su nam se povremeno obraćali zbog problema zavnisnosti, upućivali smo na referentne ustanove koje se specijalizovano bave problemima zavisnosti. Stručnjaci našeg tima od najveće su koristi bili osobama koje pate od anksioznih i afektivnih poremećaja odnosno poremećaja raspoloženja, povremeno psihotičnih ili najrazličitijih nepsihotičnih poremećaja.
Uobičajena procedura po dolasku u Centar
– Ona podrazumeva najpre strukturisani intervju koji uradi strukovna medicinska sestra ili specijalista strukovna medicinska sestra, proceni sa kojim profilom stručnjaka Centra bi bilo najkorisnije da ta osoba dalje radi. To može biti psiholog, pedagog, psihijatar, socijalni radnik, a često se preporuči i neki od modaliteta psihoterapijskog rada, individualna, grupna, porodična ili bračna psihoterapija. U situacijama koje to zahtevaju, u slučajevima jače izražene kliničke slike nekog mentalnog poremećaja, psihijatar propisuje odgovarajuće lekove – psihofarmake. Međutim, nekada je i samo jedan razgovor ili savet dovoljan da se pomogne pronalaženju adekvatnog puta za rešenje specifičnog životnog problema, a prema našoj statistici takvih javljanja je bilo oko 30 odsto.
Centar za mentalno zdravlje prima korisnike svakog radnog dana od 9 do 18 sati. Nalazi se na 20. spratu „Beograđanke“ u Beogradu, ulaz je iz Masarikove ulice broj 5. Za razgovor sa članovima tima nije potreban uput iz doma zdravlja niti zdravstvena knjižica. Telefonske linije za informacije su: 011/36-12-467 i 064/86-52-520
– I na kraju, ali ne manje važno, treba da pomenemo da, u slučaju izraženih akutnih i težih psihičkih problema, na pr. psihotičnih epizoda ili jačeg uznemirenja ili neraspoloženja, Urgentna psihijatrijska služba naše Klinike radi 24 časa, svakoga dana u godini, kao i Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida – zaključuje doktorka.
SOS linija za sprečavanje samoubistava
Ukoliko imate u okolini ljude kod kojih prepoznajete simptome ili se i sami borite sa depresijom, potražite pomoć. Na telefonski broj 011/7777-000 mogu da se jave svi oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Takođe, možete pozvati centar za prevenciju “Srce” na besplatan broj 0800/ 300 303.
Probudimo potpunu svest naših građana, budite odgovorni prema sebi, ali i prema osobama u vašem okruženju. Potražite pomoć stručnjaka, ispričajte sve što vas muči i olakšajte sebi život. Svaki problem može da se reši razgovorom sa stručnjim osobljem!
Pročitaj još:
Životna drama Nede Arnerić: Zašto je važno da o svojim osećanjima GLASNO govorimo?
Progovori dušo ranjena: Princ Vilijam i Lejdi Gaga imaju iste probleme kao i vi
Uspešno ste se prijavili
