Dani su sve kraći, temperatura pada, a vaši izleti do frižidera sve su učestaliji. Poznata vam je ta scena? Niste jedini. Istraživanja su pokazala kako prosečna osoba tokom zimskog perioda nabaci kilo do dve, a osobe koje muči problem debljine i mnogo više. Uzrok tog fenomena još uvek nije u potpunosti razjašnjen i postoje razne teorije, pa smo odlučili s vama da podelimo najzastupljenije.
Deo naučnika smatra kako je dodatan unos kalorija u hladnom delu godine rezultat nagona koji su u naš mozak utisnuti tokom evolucije naše vrste i zapravo je prisutan u svih primata. Nedostatak hrane, ali i manje vremena za njen pronalazak zbog kraćeg dana u ovom razdoblju pratili su generacije i generacije tokom istorije ljudskog roda, a danas, kada hrane imamo u izobilju, još uvek je teško da se odupremo tom primitivnom nagonu. Nazivaju ga „veveričjim ponašanjem“.
Kardiolog Ira Ockene, profesor sa Univerziteta u Masačusetsu, više se od dvadeset godina bavi ovim pitanjem te je u jednom od svojih brojnih istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u Natureu, jednome od najuglednijih naučnih časopisa, potvrdio kako se unos hrane razlikuje s obzirom na sezonu te kako u jesen počinjemo da unosimo više kalorija i više masne hrane i zasićenih masnoća.
– Početkom jeseni prosečno unosimo 200 kalorija više nego tokom proleća i leta, a okidač za takvo ponašanje manjak svetla, odnosno skraćeno trajanje dana. Što je manje sunca, počinjemo da tražimo veće obroke, a i sama brzina hranjenja veća je – objašnjava Ockene i nastavlja: „Ponašamo se jednako kao veverice.“
Prilika čini lopova
Ne slažu se svi s prethodnom teorijom. Ako pitate psihologa zašto je naš kalorijski unos u hladnim mesecima veći, reći će vam da je razlog vrlo jednostavan: u hladnijem delu godine ima više praznika uz koje se veže bogata trpeza.
U prilog toj teoriji ide i nedavno istraživanje provedeno na Univerzitetu u Merilendu, koje je pokazalo kako hranu koju jedemo tokm praznika često povezujemo s lepim sećanjima. Zbog toga ju je teže odbiti, kao i zbog činjenice da je neko od bližnjih to jelo pripremio upravo za nas, s mnogo ljubavi i pažnje.
Foto: Pixabay
Možda je kriva sezonska depresija
Ustajete pre nego što sunce izađe, vraćate se s posla po mraku, a pogledate li kroz prozor kancelarije, vidite tmuran i hladan dan. Nije ni čudo što medvedi spavaju zimski san, ko ne bi hteo da prespava tako grozno vreme i probudi se u proleće kada je sve šareno i mirisno.
Činjenica je da oko 20 odsto populacije zapadnih zemalja pati od sezonske depresije, stanja koje prati osećaj bespomoćnosti i predaje, koje često pokušavaju da reše na pogrešan način: hranom koja obiluje kalorijama i masnoćama. Ako ste i vi deo statistike, nemojte da sedite prekriženih ruku, donosimo vam savete kako da izbegnete zimski blues.
• Izvucite patike iz ormara
Istraživanja su pokazala kako je već 20 minuta intenzivne vežbe četiri puta nedeljno dovoljno za poboljšanje raspoloženja. Učlanite se u teretanu, zamenite auto biciklom ili trčite u prirodu, parkom, jer nije bitno koju ćete vrstu aktivnosti odabrati, bitno je da ustanete sa kauča.
• Namestite alarm
Ustajanje u isto vreme tokom radne nedelje, ali i vikenda, pomoći će u stvaranju rutine. Ne zaboravite da vaša spavaća soba mora biti udobna, a temperatura u njoj niža nego u dnevnom boravku. Takođe je dobro da nema mnogo buke kako biste sebi osigurali dobar i čvrst san i bili odmorni ujutro.
• Smejte se
Pogledajte komediju, otiđite na stand-up ili pročitajte satiričnu novelu. Smeh potiče reakcije u mozgu koje se suprotstavljaju simptomima depresije.
• Priuštite sebi šoljicu tople čokolade
Odstupanje od pravilne i zdrave ishrane, ako nije učestalo, tokom hladnih i tmurnih zimskih dana nije velik greh. Spremite toplu čokoladu s kakaom i mlekom pa nastojte da dodate što manje šećera. Takav napitak sadrži ugljene hidrate, proteine i vitamin D, nutrijente koji će pomoći da odagnate setu. Ostala hrana sa sličnim učinkom, koja bi trebalo da bude deo vašeg svakodnevnog jelovnika, jest riba (posebno plava, koja je bogata omega 3 masnim kiselinama), žitarice, voće i povrće i barem jedno jaje na dan, po mogućnosti kao deo doručka.
• Hladno je, treba nam nešto da nas zagreje
Temperature su niske, a izađemo li naše će telo potrošiti više energije kako bi održalo vlastitu temperaturu. Zbog toga tokom hladnih dana posežemo za hranom koja obiluje kalorijama i ugljenim hidratima, hranom koja nam daje osećaj topline.
Doktorka Kristin Herlocker iz Američkog društva za dijabetes objašnjava kako, čim temperature padnu, posežemo za hranom koja je bogata skrobom i šećerom jer nam daje energiju za zagrejavanje organizma u vrlo kratkom roku. Povećan unos skroba i šećera uzrokuje brojne vrhunce i padove nivoa glukoze u krvi, što naš apetit čini uvek aktivnim pa ulazimo u začarani krug.
Ne umišljamo, zimi je naš apetit zaista veći
Problem nastaje ako svake zime skupimo kilogram ili dva viška, a na proleće na to zaboravimo. Ponavljamo li to iz zime u zimu, iz godine u godinu, možemo nakupiti deset, petnaest, čak i dvadeset kilograma. Kako biste svoj apetit i masu održali u harmoniji tokom cele godine, donosimo vam šest malih saveta.
• Priuštite sebi zdrav međuobrok bogat proteinima i vlaknima. Odličan je primer za takav međuobrok kriška hleba i kašika posnog sira.
• Napravite listu zimskih aktivnosti. Možda zimi ne možete da praktikujete iste aktivnosti kao u toplijem delu godine, ali zasigurno ćete pronaći zamene.
• Ako se javi potreba za određenom „utešnom“ hranom, odlučite se za njenu manje masnu, niskokaloričnu varijantu.
• Priuštite sebi dnevnu dozu sunca (ako ga ima u ponudi!!).
• Daleko od očiju, daleko od želuca. Slatkiše držite u ladicama, na najvišoj polici, negde gde ih nećete odmah primetiti.
• Umesto u hrani, utehu pronađite u zagrljaju svojih bližnjih.
Uspešno ste se prijavili
Izvor:roditelji.hr
