Već više od jednog veka, ljudi širom sveta obeležavaju Osmi mart ili Dan žena.
Međunarodni dan žena proistekao je iz radničkog pokreta, a Ujedinjene nacije su ga priznale kao praznik koji je se proslavlja jednom godišnje.
Sve je počelo 1908. godine, kada je 15.000 žena izašlo na ulice Njujorka zahtevajući konkretna radnička prava – kraće radno vreme, bolju platu i pravo glasa. Godinu dana kasnije, Socijalistička partija Amerike proglasila je prvi Nacionalni dan žena.
Važno je pomenuti i predvodincu pokreta Klaru Cetkin, koja je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu. Na međunarodnom nivou, Dan žena je prvi put obeležen 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Zbog čega baš Osmi mart?
Povod da se ovaj datum uzme kao Dan žena, bio je štrajk organizovan za vreme Prvog svetskog rata, 1917. godine, kad su Ruskinje zahtevale „“hleb i mir“. Nakon abdikacije cara, privremena ruska vlada je ženama dodelila pravo glasa. Datum štrajka je u gregorijanskom kalendaru bio 8. mart.
Novu afirmaciju Međunarodnog dana žena, kao dana borbe za ravnopravnost i ženska ljudska prava, omogućili su socijalni i feministički pokreti 1960. i 1970. godina.
Međunarodni dan žena je zvanični praznik u 55 zemalja u svetu, pa je u državama kao što su Kina i Nepal ovo neradan dan samo za žene. U zapadnim zemljama ovaj praznik se obeležavao sve do sredine prošlog veka, ali je njegov značaj opao pojavom novog, modernijeg talasa feminizma.
Ženama se ovaj dan u mnogim državama uobičajeno uz čestitku daruje cveće. U Srbiji je, tako, običaj da se damama daruju karanfili i drugi pokloni.
Iako se smatra da je veremenom praznik izgubio svoju društvenu, ideološku i kritičku oštricu, feminstkinje nastoje da baš na ovaj dan organizuju demonstracijame, predavanja i akcijame, sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih i ljudskih prava.
Uspešno ste se prijavili
