Zašto nam se prsti na rukama i nogama smežuraju kada dugo stojimo u vodi

Spoljni sloj kože „nabubri“ kada upije dosta vode. Čvrsto je pričvršćen za kožu ispod, pa nagomilavanje nadoknađuje povećanu površinu. Međutim, nova istraživanja pokazuju ulogu digitalne vazokonstrikcije (sužavanja krvnih sudova) naboranja kože potapanjem u vodu.

Postoje različite teorije zašto se prsti na rukama i nogama naboraju u vodi. Većina biologa sugeriše da je za to odgovoran čvrsti spoljašnji sloj kože koji se sastoji od mrtvih ćelija keratina. Keratin je protein koji se nalazi u kosi, noktima i krajnjem sloju naše kože.

Naša koža se sastoji od tri sloja:

1. Potkožno tkivo je najdublji sloj. Sadrži masti i vezivno tkivo zajedno sa velikim krvnim sudovima i nervima.
2. Dermis je srednji sloj. Sadrži krvne sudove, nerve, koren kose i znojne žlezde.
3. Epidermis je najviši sloj. Pomaže u sprečavanju isparavanja vode iz tela i zaštiti unutrašnjih slojeva od oštećenja.

Epidermis se sastoji od četiri sloja:

• stratum corneum (Stratum corneum je spoljašnji sloj naše kože – deo koji možemo videti i osetiti. Ovo je sloj sa mrtvim keratinskim ćelijama.)
• zrnasti sloj
• sloj skvamoznih ćelija
• i sloj bazalnih ćelija

Dok je osoba dugo u bazenu ili kadi, mrtve keratinske ćelije upijaju vodu. Ova apsorpcija uzrokuje oticanje površine kože, ali je spoljni sloj čvrsto vezan za živo tkivo. Dakle, da bismo nadoknadili povećanu površinu, naša koža se bora.

Pa zašto se to dešava rukama i stopalima, a ne drugim delovima tela? Zato što ruke i stopala imaju najdeblji sloj mrtvih keratinskih ćelija. Naše ruke i stopala su podložni velikom habanju. Zamislite da dlan naših ruku ima tako tanku kožu na leđima. Nije zabavno igrati košarku sa tako tankom kožom!

Naučnici nastavljaju da traže tačne mehanizme zašto se naši prsti na rukama i nogama naboraju kada su uronjeni u vodu. Jedna teorija koja dobija priznanje je uloga digitalne vazokonstrikcije (sužavanje krvnih sudova). Kada su ruke uronjene u vodu, čini se da se nervna vlakna pokreću da se „skupe“ i glomusna tela (regulatori telesne temperature u koži) u ruci gube zapreminu, što onda povlači strukture kože nadole i stvara bore.

Studije na pacijentima sa gubitkom nervne funkcije na rukama usled poremećaja ili replantacije amputiranih prstiju pokazuju da se prsti ne boraju ili da se blago boraju kada su uronjeni u vodu. Kako se nervne funkcije vraćaju, tako se i bore.