Badnji dan je crno slovo u kalendaru i danas se posti. Seče se badnjak, drvo po kojem je i dobio ime, a koje je hrast ili cer. Priprema se Božić i vlada svečarska atmosfera. Različita su verovanja širom pravoslavnog sveta, ali u Srbiji se ponekad i pripuca kada se iz šume donese badnjak. Priprema se slama i polako se sprema večera za Badnje veče.
Za Badnji dan su i dan danas povezani različiti običaji, a stariji se sećaju vremena kada su ti običaji bili posebno važni. Verovanje je bilo da se putem malih rituala, posebno tokom velikih praznika poput Badnjeg dana, može privući ono što je potrebno u dom.
Badnje veče je jedan od omiljenih porodičnih praznika u Srbiji, jer je tada cela porodica na okupu.
Akcenat je na tome na tome da porodica bude ujedinjena, da u njoj vlada ljubav i mir. U zavisnosti od kraja, slama se u kuću unosi ujutru ili uveče, posipa se po podu, a domaćica u njoj krije poklone i slatkiše za decu.
Deca imitiraju piliće i pijuču tražeći slatkiše i poklone koje je domaćica sakrila. Oni pijuču i idu za „mamom kokoškom“ i drugim starijim članovima porodice. Ovaj običaj simbolizuje ljubav roditelja prema deci, a simbolično predstavlja i ljubav Isusa Hrista prema ljudima.
Ovaj ritual takođe podučava decu strpljenju, jer slatkiše koje pronađu smeju jesti tek sledećeg dana. Nakon toga, porodica seda za bogatu, ali strogo posnu trpezu, čestitajući jedni drugima Badnje veče.
PROČITAJTE JOŠ:
Počinju snegovi, zime i praznici? Da li će bar za Božić u Srbiji biti belog pokrivača i minusa
Srbi slave Božić onako kako je opisano u Bibliji: Evo šta znače badnjak, česnica i slama!
Pronađite sreću u svom slanom zalogaju: Evo recepta za Božićnu česnicu koju su pravile naše bake!
Uspešno ste se prijavili
