Posebno su ovoj pojavi sklone osobe koje pate od astme ili ekcema, a kod pojedinaca iz nosa dnevno „iscuri“ i između 300 i 400 mililitara tečnosti, prenosi ScienceAlert.
Dr David King, profesor sa Univerziteta Kvinslend, objasnio je da niske temperature aktiviraju prirodan mehanizam čija je svrha da zagreje i ovlaži vazduh koji udišemo pre nego što on dospe u pluća, kako pritom ne bi došlo do iritacije ćelija.
– Kada dišemo na nos, a spoljna temperatura je ispod nule, vazduh na izlasku iz nosnog kanala na putu prema plućima najčešće dosegne temperaturu od 26, a ponekad i 30 stepeni. Vlažnost je u tom trenutku već oko sto odsto, bez obzira na to koliko je vazduh koji udišemo hladan. To dokazuje u kojoj meri nos efikasno garantuje da vazduh koji udišemo u pluća tamo dospe topao i vlažan – objasnio je doktor.
Foto: Profimedia
Hladan i suv vazduh stimuliše nervne završetke u nosu koji šalju poruku mozgu, a taj važni organ na poruku reaguje na način da pojača cirkulaciju u nosu. Reakcija nosa na hladnoću delimično je refleksna reakcija nerava. Pritom prošireni krvni sudovi zagrevaju vazduh koji prolazi preko njih na putu prema plućima.
Kako objašnjava doktor, curenje nosa je prirodna fiziološka pojava koja olakšava vlaženje i pročišćenje vazduha u hladnom okruženju.
Pročitaj još:
Zanimljive činjenice: Da li znate koliko se godišnje popije kafe u svetu?
Zanimljive činjenice: Evo koliko vremena žene provedu razmišljajući o tome šta da obuku!
Uspešno ste se prijavili
