Možda će vas ovo razočarati, ali pošteno je da vam kažemo da, šta god bile vaše dugoročne ambicije, vaši životni ciljevi, dalje čitanje neće ih unaprediti. Čitanje ovoga što sledi neće vas sprečiti da osećate glad. Neće vam doneti nikakve informacije koje su od životnog značaja. Malo je verovatno i da će vas učiniti privlačnijim suprotnom polu.
Ali, ako vam kažemo da ćete možda saznati nešto više o detetu koje živi u svakome od nas, možda ćete poželeti da čitate dalje, poneti radoznalošću? Šta bi moglo da se dešava u vašem mozgu da bi vas učinio tako znatiželjnima?
Mi ljudi imamo duboko znatiželjnu prirodu da bi se to moglo nazvati kao prava mala bitka u našim životima. Naša radoznalost nam daje krajnje neproduktivne stvari kao što su čitanje vesti o ljudima koje nikada nećemo sresti, učenje tema koje nikada nećemo koristiti, ili istraživanje mesta na koja nikada nećemo otići. Volimo da znamo odgovore na stvari, čak i ako nema očigledne koristi od tih saznanja.
Iz perspektive evolucije ovo izgleda kao neka misterija. Evoluciju povezujemo sa „osobinama preživljavanja najsposobnijih“ koje podržavaju suštinu svakodnevnog preživljavanja i reprodukcije. Zašto smo onda evoluirali tako da trošimo toliko vremena? Zar ne bi trebalo da smo tokom evolucije postali malo fokusiraniji kao vrsta?
Foto: Profimedia
Koreni naše čudne radoznalosti mogu biti povezani sa osobinama ljudske vrste koje nazivaju „neotenijom“. Ovo je izraz iz evolucione teorije koji znači „zadržavanje karakteristika maloletnika“. To znači da smo kao vrsta detinjasti. Biti ćelav ili maljav je fizički primer kao i veličina mozga u odnosu na telo. Naša doživotna radoznalost i razigranost je karakteristika ponašanja neotenije. Neoteni je kratki rez koji je napravila evolucija – put koji dovodi do čitavog skupa promena odjednom, umesto da ih bira jedan po jedan. Evolucija, čineći nas maloletnijim vrstama, učinila nas je slabijim od naših rođaka primata, ali nam je takođe dala radoznalost našeg deteta, našu sposobnost da učimo i naš duboki osećaj privrženosti jedni drugima.
I upravo ta sposobnost da učimo koja koren ima u radoznalosti omogućila nam je da napredujemo, jer zahvaljujući njoj možemo da upijemo toliko znanja iz našeg okruženja, pa i iz kultura koje nam nisu bliske u startu. Čak i u odraslom dobu sposobni smo da učimo nove veštine, i razvijamo nove obrasce razmišljanja, što nam povećava sposobnost prilagođavanja novim okolnostima.
Radoznalost je prirodno „podešavanje“ koje nam donosi „nagradu“ kad pokušamo nešto novo. Kao vrsta smo se razvijali tako da smo skloni napuštanju „utabanih staza“ da bismo isprobali nešto novo, čak i ako na prvi pogled to deluje kao gubljenje vremena. Zato što osećamo da sve što smo danas naučili može da nam bude korisno u danima koji su pred nama.
Sa stanovišta svrsishodnosti, bilo bi idealno kada bismo mogli da „predvidimo“ koja bi znanja mogla da nam zatrebaju u životu i skoncentrisali se samo na to. Srećom, u komplikovanom, veličanstvenom svetu u kojem živimo, nemoguće je proceniti šta bi nam moglo biti korisno u budućnosti. I zato čovek nije evoluirao u biće smrtno dosadno, puno straha od novog i nepoznatog, koje se boji da će se izgubiti, i koje nikad neće pokušati da uradi nešto što do tada nikada nije, samo da bi videlo šta će se onda desiti.
Pročitaj još:
Zanimljive činjenice: Zašto nam zimi stalno curi nos iako nismo prehlađeni?
Zanimljive činjenice: Zašto ne bi trebalo na društvenim mrežama da objavljujete mudre rečenice?
Uspešno ste se prijavili
