Ne. Ovo je moj odgovor na sve one silne članke, natpise, i tome slično, na koje sam nailazila u poslednje vreme, a koji su od ljubavi pravili senzaciju ili naučnu fantastiku.
Pre svega, na koga, ili šta, prvo pomislite kada čujete reč ljubav? Koliko vas može reći da trenutno iskreno voli, ili je voljeno? I šta za vas uopšte znači voleti? Da li mislite da ste voljeni onda kada je vaš ego nahranjen, time što nekoga pored sebe doživljavate kao trofej, ili neko vas predstavlja na takav način? Koliko vas zapravo može reći da trenutno ima pored sebe osobu koju bezuslovno voli? Onu koja, koliko god da je različita od vas, opet je ona jedna koja vam fali kada nije tu, da biste rekli da je sve na svom mestu. Da li previše očekujem od ljubavi u društvu koje konzumira sve, pa i osećanja? Potrošačkom društvu koje i ljubav doživljava kao proizvod trenutka, pa kada dosadi, “kupićemo” drugu. Koliko volite osobe pored kojih ste trenutno? Koliko vam je u ovom trenutku teško da odgovorite na ovo pitanje? Često nailazim na onu rečenicu: „Ako ne znate šta osećate prema nekome, zamislite da ga nema u vašem životu.“
Da li je zaista toliko lako? Da li je dovoljno da zamislimo? Ne volim to što smo se sveli na sarkastične definicije ljubavi, isprazne rečenice i bajkovite zamisli opterećene onim uslovljenim momentima „ako te voli, uradiće to i to…“ Nedavno sam i sama redefinisala svoj doživljaj iste, razmišljajući koliko se zapravo, veoma malo, svi mi, bavimo našim shvatanjima ljubavi. Ne onim, što nam je neko rekao da ona jeste. Ne onim, što su nas učili, ili onim što smo idealizovali, već onim što nama lično treba.
Foto: Profimedia
Da li uopšte znate šta želite? I šta vam je potrebno? Početak svakog uspeha, na bilo kom polju, je upravo da u osnovi znate šta želite, šta očekujete, čemu težite. Ne možete slepi očekivati da uživate u pogledu. Isto tako ne možete uživati u onome što vam neko pruža, ako to što vam se pruža niste u stanju da vidite, jer nije ono što vi očekujete i želite od ljubavi. Ne mislim da se neko više voli ako to viče na sav glas, niti da se voli manje, ako retko izgovara klasično -volim te. Naravno, s vremena na vreme, te dve reči nam znače sve. Ali zamislite da ih ne možete reći, ili ne znate. Zamislite da ste upoznali nekoga koga znate i osećate kako diše, ali priča drugim jezikom i ne može razumeti to vaše -volim te. Kako biste mu onda pokazali ljubav? Postali smo lenji, za trud oko drugih, ali i shvatanje njihovih potreba, i usklađivanje sa našim. Postali lenji, za one obične stvari, one sitnice koje ako obratite pažnju, vam više pokazuju koliko je nekome stalo, od toga da vam izjavljuje ljubav, koju vi suštinski, ne osećate da pruža.
Ljubav je kada dobijete osmeh kao reakciju na vaš pogled. Onda kada vam je nečiji zagrljaj jedina terapija za sve što vas boli u životu. Kada vam taj isti zagrljaj pruža mir i sigurnost. Utočište. Kada gledate u nečije oči i vidite koliko vas druga osoba vidi. Ispod svih ispraznih pokreta, uvežbanih odgovora, ispod svih slojeva priče kreirane za druge, vidi vas. Kada vas neko pokrije u toku noći. Kada se okrene i sačeka dok hodate, jer koračate zajedno. Kada osećate nečije prisustvo, čak i ako nije fizički pored vas. Čak i ako niste zajedno. Nekada se naravno, može desiti da i uprkos svemu ovome, postoji kontrast situacija koje vas u tom odnosu zabole. Koje se ne uklapaju u sve to, jer narušavaju to nešto vaše. Jer otežavaju ostanak. Jer nekada stvaraju agoniju pitanjem -da li je vredno? Činjenica je da niko nije slučajno pored vas. Vi ste ti koji ste birali.
Foto: Profimedia
Činjenica je i da, od svakoga naučite nešto, bilo da je tu da ostane, ili da nastavi dalje. I isto tako je činjenica, da ako se osećate voljeno pored te osobe, svi kontrasti postaju samo izazov za ostanak, i opstanak, onoga što gradite sa nekim. Bilo da nešto uspe, ili ne, bitno je da vi znate da ste dali sve od sebe i u svakom trenutku bili najbolja verzija sebe u odnosu bilo kog tipa. Kako će druga strana odgovoriti na to, nije na vama da znate. Na vama je da pružate, i upijate najbolje iz onoga što trenutno vi dobijate za uzvrat. Ukoliko u nekom trenutku shvatite, da to nije ono što ste želeli za sebe, ili da jednostavno, niste više osoba koju neko bira da bude pored njega, ili vi prestanete da birate, u redu je i otići. Jer znate šta.. Ljubav nastavlja da postoji čak i kada je više ne delite sa voljenom osobom. Sama činjenica da ste je jednom stvorili, ne može se poništiti. Ona će postojati i nakon što odete jedno od drugog, kao podsetnik, da ste jednom jako voleli, i bili voljeni. I zato se nikada nemojte kajati zbog osoba koje su postojale u vašem životu. One su vas samo naučile lepoti ljubavi, i ako ste jednom mogli nekoga da volite i više od razuma, i da on voli vas, nemojte sumnjati u to da ćete moći ponovo. Ljubav nije definicija. Nije koncept, i nije šablon. Nije kvantitativno određena, i nema ograničenja, ni pravila. Ljubav je i samo jedno ime. Sve dalje je suvišno. I zato kada ga nađete, ne odustajte. Čak i ako nekada prvo za pogrešno ime pomislite da je pravo, ne brinite. Sva imena vas vode do onog, koje će stajati uz vaše, do kraja. Bitno je samo da verujete u to. Ne morate verovati tako da svi znaju. Možete to sačuvati i samo za sebe. Jer..
Ljubav je i ono što prećutite.
Uspešno ste se prijavili
