Stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja juče su apelovali na važnost reakcije društva i objavili preporuke kako se ponašati i šta uraditi posle ovakve tragedije.
Organizacija „The National Child Traumatic Stress Network“ koja se bavi edukacijom i preporukama u slučaju traumatičnih događaja koji su pogodili porodicu, decu ili zajednicu svojevremeno objavila je upustvo posle masovne pucnjave i ubistava na javnim mestima.
U izveštaju „NCTSN-a“ stoji da je ponašanje tinejdžera i dece pod velikim uticajem roditelja, rodbine, nastavnika i staratelja kada se dogodi incident u kojem je ubijeno više lica. U ovakvim situacijama maloletna populacija se najčešće obraća odraslima kako bi dobili informacije, utehu i pomoć. Spektar emocija i obrazaca ponašanja pojavljuje se posle masovnih ubistava u nekoj od javnih institucija, pre svega u školama. Kako piše „NCTSN-a“ oni vremeno iščeznu, ali je važno da roditelji budu podrška i od pomoći deci, ali i sebi.
Najčešće reakcije
– Anksiozni napadi, zebnja, strah za bezbednost za sebe i druge
– Preovladavajući strah da će se ista situacija (masovna ubistva ili nesreća) ponoviti
Promene u ponašanju uključuju; pad koncetracije, povećana osetljivost i bes, tuga, radikalne promene u pogledu na život i budućnost, nesanica ili povećan broj sati sna, intezivnije loše navike – alkohol, narkotici ili ponavljanje radnji koje ugrožavaju sebe i druge, pad interesovanja za uobičajene aktivnosti i odustvo socijalizacije i komunikacije sa prijateljima i poznanicima
– Glavobolja, bolovi u stomaku, bolovi i jeza
– Preterana fokusiranost na tragediju koja se desila, pre svega ubistva, i neprestani razgovori na tu temu
– Burne reakcije na ubistva i pucnjavu
– Preosetljivost na glasne zvukove
U preporukama „NCTSN-a“ navodi se nekoliko važnih stvari koje mogu da pomognu u krizi koja je nastupila posle incidenta.
U slučaju roditelja savetuje se da vode računa o svom mentalnom zdravlju i obezbede sebi dnevnu rutinu i redovan san. Iskoriste vreme za razgovor sa rodbinom ili prijateljima kako bi dobili adekvatnu podršku. Savetuje se odlaganje bilo kakvih radikalnih životnih promena u ovakvim trenucima. Odmoriti se i raditi stvari koje im prijaju.
Šta mogu da uradim za svoje dete
„NCTSN-a“ predlaže da se što više vremena provodi sa detetom i da mu se pruži adekvatna podrška.
– Važno je da deci date do znanja da mogu da vam postave bilo kakvo pitanje i da izraze svoju brigu i osećanja. Pružite deci informacije koje mogu da im pomognu i pružite im podršku. Nećete znati odgovore na sva pitanja i to treba da kažete svojoj deci. Istovremeno, nije poželjno forsirati decu da pričaju o stvarima o kojima ne žele. Važno je da znaju da mogu da vam se obrate.
– Obezbediti deci rutinu, dnevne aktivnosti, fizičku aktivnost i adekvatan san. Važno je da znaju da je u redu da na neko vreme se udalje od onih koji pričaju o ubistvima i isto tako da ne moraju da učestvuju u događajima koji su u vezi sa nesrećom.
– Zaštiti decu od medijskih izveštaja i društvenih mreža. Potrebno im je objasniti da izveštaji o ubistvima i teorije na društvenim mrežama mogu da izazovu dodatni strah i osećaj paranoje.
– Potrebno je strpljenje i reagovati u slučaju da dođe do radikalnih promena u ponašanju kada je važno potražiti stručni pomoć, prenosi Žena.
Uspešno ste se prijavili
