Još od osnivanja međunarodnog dana „Pročitaj mi“, ovaj dan, koji je pokrenula LitWorld organizacija, ima misiju da podigne svest o važnosti čitanja naglas i naglasi da svako dete ima pravo na pismenost. Ovaj praznik se slavi 19. marta i samo je podstrek da svakodnevno čitamo.
Kako čitanje naglas utiče na decu?
Već je dobro poznato da čitanje naglas deci od najranijeg detinjstva ima ogroman uticaj na njihov psihološki i emotivni razvoj. Ova tradicija, koja se s ljubavlju prenosi sa generacije na generaciju, ima brojne benefite, među kojima su:
- Podstiče razvoj mozga – čitanje jača razvoj mašte i pamćenja i time doprinosi bržem kognitivnom razvoju.
- Poboljšava jezičke sposobnosti – deca kojoj se redovno čita imaju bogatiji rečnik i jaču moć izražavanja i razumevanja jezika. Kada im čitate, deca ne samo da uče nove reči, već i one koje znaju dobijaju dublje značenje.
- Poboljšava koncentraciju – slušanjem priča deca uče da zadržavaju fokus duže, što kasnije pomaže pri učenju. Duže priče pomažu im da čekaju rasplet, čime razvijaju strpljenje.
- Razvija empatiju – slušanjem o sudbinama raznih likova, deca bogate svoje emocionalno iskustvo i razvijaju razumevanje drugih i empatiju.
- Smanjuje anksioznost kod dece – priče smiruju decu pred spavanje, čine da se osete sigurno i spokojno.
- Povezuje roditelje i decu – čitanje naglas predstavlja poseban trenutak bliskosti između roditelja i dece, jer dete oseća pruženu pažnju i ljubav.
Da li i dalje čitamo u doba tehnologije?
Danas, u digitalnoj eri, svi smo okruženi ekranima – deca i odrasli jednako. Svi smo već naviknuti na brzo smenjivanje slika i kratke video sadržaje, pa tako, umesto priče za laku noć, deca sve češće odlaze na spavanje uz svetlost ekrana. Ovo može ostaviti razne loše posledice, a jedna od najuočljivijih jeste dugoročno smanjenje sposobnosti koncentracije.
Ipak, iako živimo u digitalnom dobu, knjige i dalje imaju moć da nas inspirišu i povežu, a tehnologija nam može biti saveznik, ako je pametno koristimo. Audio knjige su odlično pomoćno sredstvo za očuvanje priča i knjiga. Ipak, one ne mogu potpuno zameniti čitanje sa papira, jer se potpun doživljaj ostvaruje kroz interakciju i zajednički doživljaj priče.
Takođe, studije su pokazale da bolje pamtimo sadržaj kada ga čitamo sa papira nego sa ekrana. Razlog leži u tome što papir, odnosno štampana knjiga, pruža fizički osećaj napredovanja, dok ekran često deluje beskonačno.
Kako vratiti naviku čitanja u digitalno doba?
Iako živimo u digitalnom dobu koje nam nameće tehnologiju na prvo mesto, čitanje sa papira nosi sa sobom posebne vrednosti koje je teško zameniti. Kako da zadržimo tradiciju čitanja?
- Deca najviše uče iz onoga što vide, zato im pokažite primer. Vaši mališani će češće čitati ukoliko češće viđaju svoje roditelje sa knjigom u ruci.
- Odredite “bez ekrana” sate u toku dana kada se svi, roditelji i deca, zajedno opuštaju uz knjige
- Možete probati i da kombinujete čitanje sa audio knjigama – dodajte malo zabave i dinamike – ali ne zaboravite da pravi ugođaj pruža priča između korica.
Dok tehnologija brzo napreduje, knjige ostaju onaj nepromenljivi i snažni alat koji nas povezuje na dubokom, unutrašnjem nivou. Nastavite svojoj deci da čitate naglas ne samo jer je to korisno, već i zato što time stvarate zajedničke uspomene koje će vam zauvek ostati u sećanju. Zajednička čitanja nisu samo lekcija, već trenuci koji zauvek ostaju u srcu!
Piše: Irena Saračević, aska.rs
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
