Čini se da se nalazimo u poplavi kurseva, radionica i seminara. Gotovo svakog dana dobijemo poziv za neko usavršavanje. To je dobra vest. Treba raditi na sebi i otkrivati nove „alate“ za primenu stečenog znanja. Međutim, kada je ponuda predavača velika, logično je da se zapitamo da li su baš svi stručni i vešti u prenošenju onoga što znaju. Zapravo, kako da odaberemo baš onaj kurs koji je nama potreban, a da budemo sigurni da ćemo dobiti i najkvalitetnije lekcije.
Ovoga puta smo za primer uzeli kurs za HR, ili kako bi starije generacije rekle, ljudske resurse. Mada, već u startu mislim da treba da se objasni da ono što se danas podrazumeva pod HR-om, u mnogome prevazilazi rad u odeljenju kadrovske službe.
Sve ono što jedan HR radi je kreativan proces koji podrazumeva dobru moć opažanja, zaključivanja, procene, organizacije. Nije lako odabrati tim, organizovati ga u vremenu i prostoru, usaditi viziju, misiju i ciljeve kompanije u srce i dušu svakog zaposlenog i naći način da ga motivišete da svojim radom i zalaganjem najviše što može utiče na produktivnost i zaradu firme. To je posao HR-a, onoga ko je baš na toj poziciji u velikom sistemu, ali svakoga ko na bilo koji način vodi neki tim ili je vlasnik firme. Sada dolazimo do toga da je obuka za HR potrebna gotovo svakome od nas, ostaje još samo da potražimo specijalizovane škole i da odaberemo kvalitetne predavače.
– Retko koji HR u Srbiji danas ima relevantno obrazovanje, 90% njih misli da je dovoljna edukaciju u delu psihologije ili neka administrativna pomoć. Ponekad se misli da je došlo do zamene teze da je HR neki nov vid psihoterapije ili je ostao u kadrovskoj službi. HR bi trebalo da ima dovoljno aktuelnog obrazovanja u menadžmetu, liderstvu, psihologiji i sociologiji, isto koliko i u pregovaranju, prodaji i finasijama. Svestranost ove uloge ne može biti više naglašena. To ne znači da ova uloga treba da bude ekspert u svim oblastima, ali su sve ove oblasti potrebne da se poznaju kako bi se najbolje donosile odluke. Ne treba zaboraviti da je HR profitno orjentisana pozicija i kao takva treba da ima širu edukaciju koja joj može pomoći u donošenju odluka i upravljanju zaposlenih ka viziji organizacije, kao i da adekvatno razume kako da pomaže liderima sa njihovim timovima- počinje razgovor Lidija Miljković, trener u školi za kreativni HR „Smart Lead“.
Da ne zbuni ovo „trener“, mnogi od nas bi rekli predavač, ali Lidija otkriva da postoji razlika.
– Predavača u Srbiji danas ima mnogo, zaista ne bi znali broj ni da pogađamo. Trenera ima mnogo manje. Razlika između predavača i trenera je u tome što se sa predavačem susrećemo u školovanju, osoba koja stoji ispred publike i „drži slovo“. Predavač može da bude bilo ko na bilo koju temu. Dovoljno je da smatra da ima dovoljno znanja i da izađe pred publiku da govori. A trener je osoba koja aktivira učesnike, baš kao na vežbanju u sportskim centrima. Potrebno je da ima koliko vežbe toliko i teorije. Trener je osoba koja pokazuje kako da se neko znanje implementira i onda simulira sa učesnicima vežbu kroz koju svi prolaze zajedno i uče kroz konkretno iskustvo koje stiču sa trenerom. Zvanje trenera je slično kao zvanje predavača, potrebno je odlično poznavati određenu temu ili oblast, ali za razliku od predavača trener mora da ima mnogo više veština i iskustva kako bi mogli da uključe druge u razvoj, kao i da konstantno pospešuju interakciju sa publikom i odgovaraju na pitanja koje učesnici konstantno postavljaju. Teme na koje se često drže predavanja i treninzi su: prodaja, asertivna komunikacija, finansije, ciljevi, IT edukacija …- objašnjava Lidija.
Foto: Latif Adrović
Lidija se godinama unazad usavršava iz oblasti HR-a. Dosta kroz teoriju, ali najviše kroz praksu. Posle rada sa mentorima i završenih obuka u Srbiji imala je tu čast da radi kao HR na Diznijevom ostrvu. Mestu na kome je pokazala šta zna, ali i na kome je stekla neprocenjivo iskustvo rada u jednoj od najvećih svetskih kompanija. Odlučila je da se vrati u Beograd i stečeno znanje podeli. Ove reference nju već mogu da preporuče, ali kako kada biramo kurs da procenimo i da li je predavač dobar?
– U suštini kada smo neiskusni u oblastima i kada treba da naučimo početak, onda je svaka edukacija odlična samo da krenemo od nečega. Dobro je i odlaziti na razne edukacije, jer i ako se obrađuju iste teme, ni jedna od tih tema neće biti ista jer zavisi od onoga koje izvodi trening ili predavanje. Svako će staviti neki lični pečat. Sada kada ja biram kod koga idem na predavanje gledam ko je osoba koja mi drži predavanje. Ukoliko mogu da nađem informacije ili još bolje da upoznam osobu koja treba da drži edukaciju tražim relevantno iskustvo i rešenja koja je osoba primenila. Takođe jedan od odličnih indikatora da je osoba bez laži jesu greške i lekcije koje dobija iz iskustva. Uglavnom ljudi koji su odlični lideri i treneri imaju odličnog ličnog iskustva iz grešaka i padova. Samo oni koji nisu ništa probali novo nisu napravili greške niti mogu dovoljno autentično da izvedu predavanje i odgovore na zahteve učesnika- iskrena je Lidija.
Lako je ako znamo da nam treba dopuna u znanju jezika pa biramo kurs engleskog ili francuskog ili ako biramo kurs za određenu profesiju, ali kako da odaberemo kurs koji nam jača opšte veštine i može da donese produktivnost naše firme na svi nivoima. Profesionalni HR ima odgovor i na to pitanje.
– Savet je probajte sa besplatnim kratkim predavanjima, radionicama i treninzima, jer mnogi od njih će vas usmeriti kojim smerom i o čemu želite više da čujete. Za početak odlično je pitanje koja vas tema zanima, ako ne znate ni odakle bi krenuli onda je dobro krenuti od ličnog razvoja poput NLP edukacije koja vas može opremiti za više smerova i dati odlične uvide i lične benefite. Sledeći kurs koji je šireg pristupa su socijalna i emotivna inteligencija kao i asertivno ponašanje (ne komunikacija, već baš ponašanje). Ukoliko je više želja da se izabere nešto stručnije poput menadžmenta, IT, marketinga, prodaje i slično već se izbor sužava i onda je mnogo lakše da se odluči. Treba probati kako sa lokanim edukacijama tako i sa stranim, odnosno franšizama koje se nalaze na tržištu- jasna je Lidija.
Koraci u odabiru kursa koji odgovara Vama lično
Stručno
- Koja oblast konkretno vas zanima (timski razvoj, it, marketing, biznis, finansije, menadžment…)
- Istraživanje prvo ko je sve na tržištu i šta ko nudi. Većina njih nudi neki program besplatno, preko čega se možete više informisati i upoznati sa predavačima.
- Izbor teme je jedan deo, sledeći je izbor trenera ili predavača. Savet je gledati godine iskustva u tom polju i da li se i dalje bave tom oblašću, koji su konkretni rezultati i slično. Danas više manje svi rade sa velikim korporacijama i stavljanje njih kao reference je ništa neuobičajeno. Zato treba više gledati konkretne i što preciznije akcione korake koje dobijate sa samog treninga ili predavanja.
- Želja da zaista prenesu znanje u mesto da samo steknu referencu putem koje će se samo reklamirati. U toj situaciji oni imaju benefit vi ne.
- Velike su razlike da li se radi u manjim grupama ili velikim. Pitanje je šta vama lično odgovara kao i šta želite da više dobije. Ponekad rad u velikim grupama znači da ima više vežbi, ali i zasigurno znači i da se neće svi čuti niti imati priliku da razmene nedoumice i postave pitanje predavaču/treneru. Rad u manjim grupa donosi više interakcije.
Lični razvoj
-
Da li je to rad 1:1 ili grupni?
-
Da li postoji oblast o kojoj bi želeli više da znate (bilo da vas zanima ili ste čuli da je popularno) npr. socijalna i emotivna inteligencija, asertivno ponašanje?
-
Koje benefit želite da dobijete?
-
Šta bi bilo idealno što bi želeli da dobijete od kursa?
-
Da li imate neke preporuke iz vašeg okruženje?
-
Da li imate preporuke sa neke procene o vašem radu ili da li ste dobili neki feedback koji vas je pokrenuo da razmišljate o daljoj edukaciji?
Teorija ili praksa na kursu, večita dilema čega treba da ima više. Postoje neka pravila vezana i za to da bi se postigli željeni rezultati.
– Kurs treba da ima adekvatno izbalansiran miks teorije, primera, interakcije i aktivacija svih učesnika kroz razgovor ili neku igricu. Kvalitetniji kursevi imaju atmosferu bliskosti, opuštenosti i nekonvencionalne atmosfere. Takođe mnogo više se daju konkretni primeri, a oni nam govore o iskustvu i daju nam rešenja i ideje kako da primenimo teoriju koju čujemo. Najkvalitetnija predavanja i treninzi na kojima sam bila treneri su obrađivali kroz transparentno deljenje svog iskustva- kaže Lidija.
Odnos cene i kvaliteta kursa
Bilo bi super da se na osnovu cene vodimo u izboru kursa, ali nikako ne znači da ono što je skupo je i kvalitetno. Kako to važi za mnoge druge stvari tako je i za edukaciju. Često je, pogotovu kod franšiza, edukacija odlično osmišljena ali izuzetno loše interpretirana tako da sam kurs dobije osrednju ocenu. Danas imate odlične jednodnevne kurseve i za svega par hiljada dinara, ali isto tako imate kurseve na istu temu obrađene i istog trajanja za desetine hiljada dinara. Sigurno se ne možemo voditi cenom u potpunosti, jer treba uzeti u obzir i okruženje u kome se nalazimo, kao i kome je sve trening ili predavanje namenjeno. Ukoliko je za široke narodne mase, sasvim je ok da imamo odličan kvalitet za par hiljada dinara. Ukoliko je trening namenjen za korporacije možete očekivati lošiji kvalitet za desetine hiljada dinara- kaže Lidija Miljković.
I tako dolazimo do zaključka. Odabrali smo kurs, završili ga i sada treba da procenimo da li je bio kvalitetan.
– Svaka edukacija bi trebalo da nas motiviše i da pospeši dalji razvoj i akciju u ponašanju. Ukoliko toga nema ili ukoliko smo posle nje zbunjeni onda moguće sasvim da nam nije kurs bio adekvatnog kvaliteta ili nije bio za nas- zaključuje Lidija Miljković.
Pročitaj još:
Napredujem uz pomoć kursa HR- a, otkrivam kako mogu na bolji način da organizujem svoj tim
Ono što u poslu mnogo znači: Kurs HR-a me uči da procenim svoje i ponašanje drugih
Završavam kurs HR-a: Intervjui i procene zadovoljstva kolega u mojoj firmi dobijaju novu dimenziju
Uspešno ste se prijavili
