U naletu predstojećih praznika i povećane euforije oko istih, ne mali broj ljudi je na društvenim mrežama pisalo kako će biti usamljeni i na ovaj praznik i da je to vreme kada im samoća najteže pada.
Evo šta treba da znate o prazničnoj usamljenosti.
Usamljenost i vaše mentalno zdravlje
Usamljenost je lični koncept. Nekim ljudima nije potrebno mnogo društvene interakcije da bi bili srećni i zdravi. Drugi mogu imati kontakt sa prijateljima i članovima porodice sve vreme i još uvek se osećaju usamljeno. Usamljenost se dešava kada se osećate društveno izolovano i može imati snažan uticaj na vaše mentalno zdravlje.
Veliki deo istraživanja o usamljenosti usmeren je na starije odrasle osobe, ali možete se osećati usamljeno u bilo kom uzrastu. Kada se osećate društveno izolovano, evo šta bi se moglo dogoditi u vašem mozgu i vašem telu:
Stres. Usamljenost pokreće vaše telo da proizvodi dodatni kortizol, poznat kao hormon stresa. Kortizol se obično oslobađa kao odgovor na privremenu pretnju. Kada je telo izloženo kortizolu tokom dužeg vremenskog perioda, to može izazvati anksioznost i depresiju. Takođe možete imati glavobolje, poremećaje spavanja i probleme sa varenjem. Vaše zdravlje srca može biti pogođeno. Možda ćete čak i dobiti na težini.
Loša funkcija mozga. Društvena izolacija menja hemiju vašeg mozga. To otežava zadatke koji zahtevaju razmišljanje. Stručnjaci veruju da ovaj proces može dovesti do smanjene kognitivne sposobnosti i na kraju do demencije, posebno kod starijih osoba.
Brže starenje. Usamljenost može uzrokovati da ćelije vašeg tela stare brže nego obično.
RAZLOZI ZA PRAZNIČNU USAMLJENOST
Većina usamljenosti koja se javlja tokom praznika može se pratiti u ovim okolnostima:
Nerealna očekivanja. Lako je zaključiti da se drugi zabavljaju više od vas. Ljudi imaju tendenciju da dele svoje lepe trenutke više nego svoje loše dane, posebno na društvenim mrežama. Ako vam smeta da vidite objave drugih ljudi, smanjite društvene mreže ili ih potpuno ostavite na neko vreme. Takođe, ne upoređujte svoj trenutni odmor sa onima iz prošlosti. Držite sadašnjost u perspektivi, jer nove tradicije mogu biti jednako ispunjene kao i stare koje se rado sećaju.
Tuga ili depresija. Ako vam nedostaje voljena osoba, ta osećanja neće nestati samo zato što kalendar kaže da je vreme za slavlje. Isto važi i za druge okolnosti. Dozvolite sebi da se osećate tužno, ali takođe proverite svoj komplet mentalnih alata za strategije zbog kojih se obično osećate bolje. Verovatno će pomoći i tokom praznika.
Članovi porodice neće biti sa vama. Postoji na desetine razloga zašto možda nećete moći da vidite sve svoje prijatelje i članove porodice tokom praznika. Veće porodice mogu se suočiti sa nemogućim zadatkom da posete što više rođaka. Neki ljudi moraju da rade tokom praznika. Neki će možda ostaviti prazničnu gužvu iza sebe i umesto toga otići negde gde se opuštaju. Pokušajte da njihovo odsustvo ne shvatite lično.
KAKO SPREČITI ILI LEČITI PRAZNIČNU DEPRESIJU – USAMLJENOST
Bez obzira da li osećate da dolazi ili ste već potrešeni time što ćete biti sami za praznike, ove strategije mogu pomoći u smanjenju ovih osećanja.
Tehnološki spas. Ako ne možete da budete sa voljenim osobama u stvarnom životu, posegnite za tehnologijom da biste se osećali povezani. Telefonski pozivi, slanje SMS-ova, video ćaskanje, Zoom okupljanja i deljenje fotografija mogu da vas uključe u međusobne proslave čak i kada ne možete da budete zajedno.
Obratite se drugima koji su možda usamljeni. Gotovo svi imaju prijatelje i poznanike koji će biti sami za praznike. Napravite planove sa njima. Još jedan klasičan način da se protera bluz je da dobrovoljno uložite svoje vreme za dostojan cilj.
Držite se zdravih navika. Pokušajte da održite dobru ishranu. Pazite na unos alkohola. Ne dozvolite da vas loše vreme spreči da budete aktivni. Kada je previše loše da biste bili na otvorenom, pronađite trening na mrežama. Vežbanje je dokazano sredstvo za podizanje raspoloženja.
PROBLEMI MENTALNOG ZDRAVLJA
Mnogi ljudi kojima je dijagnostikovan poremećaj mentalnog zdravlja smatraju da su praznici izazovni. Oko četvrtine njih smatra da su im simptomi mnogo lošiji tokom praznika. Oko dve trećine njih kaže da je tokom praznika iskusilo usamljenost. Nekada se verovalo da je stopa samoubistava veća tokom praznika, ali se pokazalo da je to mit. Ipak, samoubilačka osećanja uvek treba shvatiti ozbiljno.
Potražite pomoć lekara, ne oklevajte. Život je samo jedan, a u njemu se može mnogo toga rešiti. Samo je bitno da krenete!
Uspešno ste se prijavili
