Veliki kašalj, poznat i kao pertusis je infekcija respiratornog sistema koju uzrokuje bakterija Bordetella pertussis. Ova bolest najčešće zahvata decu, ali od nje oboljevaju i odrasli. Ime bolesti potiče od dugotrajnog i upornog kašlja koji može trajati i nekoliko nedelja. Iako veliki kašalj nikada nije bio skroz iskorenjen, bio je maltene zaboravljen upravo zbog vakcinacije.
Međutim, u Srbiji ove godine se slika drastično promenila. Dok je 2021. i 2022. godine registrovano samo pet slučajeva velikog kašlja, ovog oktobra ta brojka je dvocifrena i popela se na 78 obolelih, podaci su Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batutu“, prenosi BBC na srpskom.
Veliki kašalj uglavnom ima dve glavne faze i ovako se prepoznaju:
Počinje s simptomima sličnim običnom prehladi, kao što su curenje nosa, kijanje, crvene oči i blagi kašalj. Ova faza obično traje nedelju do dve.
Potom nastupa najkarakterističnija faza. Javlja se intenzivan i uporan kašalj koji može trajati nekoliko nedelja. Kašalj je često praćen karakterističnim „krikom“ koji se čuje kada pacijent pokušava udahnuti nakon serije brzih kašlja. Ova faza može potrajati čak i nekoliko meseci.
Iako je vakcinacija protiv pertusisa obavezna u Srbiji, što znači da deca tokom prvih šest meseci treba da prime tri doze vakcine, postoji određeni procenat najmlađih koji nije imunizovan. Veliki kašalje je jako opasan za bebe i odojčad.
Iz Instituta za javno zdravlje kažu da od 2020. do 2022. godine nije dostignut cilj da 95 odsto dece bude vakcinisano. Obuhvat vakcinacijom bio je najmanji u Beogradu, gde je vakcinu primilo 85,8 odsto dece, piše BBC na srpskom.
Doktor Vladimir Petrović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže:
– Prema informacijama koje ja imam, kod nas je zabeleženo između 78 i 80 slučajeva bolesti. Ono što za Novi Sad mogu da kažem je da ne prođe nedelja, a da ne potvrdimo jedan do dva slučaja velikog kašlja. Dominantan uzrasu su starija školska deca od 10 do 14 godina. Od uvođenja četvorovalentne vakcine pred školu granica za obolevanje pomerila se ka starijoj školskoj deci uzrasta od 14 godina, i verovatno će se pomeriti i do 20 godina. Međutim, ni vakcine ni preležana bolest ne štite dugoročno kada je u pitanju veliki kašalj. Posle vakcine imate imunitet pet do sedam godina a posle preležane bolesti pet do 10 godina, dakle tokom života možete oboleti tri do pet puta od velikog kašlja – rrkao je doktor Petrović za Kurir.
I stariji oboljevaju od velikog kašlja, ali je kod njih klinička slika drugačija.
– Problem je što je klinička slika kod starijih osoba, dakle pacijenata starijih od 18 godina atipična. To nije klasični „magareći kašalj“ već se radi o tome da čovek samo kašljuca, dakle to je dugotrajni kašalj. Zbog toga su ga nekada zvali „stodnevni kašalj“, dakle pacijent može da kašlje nedeljama. Kod odraslih se prvi simptomi često podvode pod hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili kao posledica pušenja, astme, dakle, svega drugog sem svelikog kašlja – kaže doktor Petrović.
Veliki kašalj se leči antibioticima, ali je i dalje najbolja prevencija vakcinacija.
PROČITAJTE JOŠ:
Stigmatizacija i neobaveštenost o imunizaciji najveći problemi u borbi protiv gripa
Jednostavna prehlada može da preraste u stanje opasno po život, ne zanemarujte ove simptome
Ove kategorije su najugroženije u sezoni respiratornih oboljenja: Zašto je važna vakcinacija?
Uspešno ste se prijavili
Izvor:BBC na srpskom/Kurir
