Majčinstvo je toliko duboko ugrađeno u ženski identitet da sam čak i u situaciji životne opasnosti pitala hoću li moći da se ostavarim kao majka. Da bih razbila zid ćutanja o strahovima i nadanjima, mauci koja nam nekad pomaže, a nekad izmiče, pozvala sam tri predivne žene na ručak želeći da ih pitam šta za njih znači fraza „ostvariti se kao majka“ piše Marija Ratković za časopis „Elle“.
Marija Veljković ima troje dece i YouTube kanal „Trudnoća je dar“ gde otvoreno govori o svakodnevnim izazovima, Mima Fazlagić o majčinstvu priča iz perspektive lekarke i zamenice direktora Centra za bioetičke studije u Srbiji, a Magda Janjić, urednica magazina Vice, priča o medijskoj i društvenoj slici majke, ali i o odgajanju dva tinejdžera u vrlo netipičnoj zajednici nakon razvoda.
Našle smo se u restoranu Smokvica na Dorćolu i zaplovile u predele sakrivene iza čuvenog „ostvariti se kao majka“. Uz zdrave i orijentalne letnje specijalitete počele smo priču od biološkog aspekta majčinstva. Kada se zaista žena ostvaruje kao majka- trudnoćom, rođenjem deteta, u kojoj fazi majčinstva se oseti ta ostvarenost.
Mima: Radim već 30 godina i bezbroj puta sam prisustvovala porođaju, prvom trenutku u kome se ostvaruje majčinstvio. Materinstvo je specifično, nešto što zaista jeste dar, naša rodna privilegija. Ali, kako se bavim i naukom, za mene se pojam majčinstva menja. Vrlo brzo moraćemo da promenimo definicije majčinstva, odgajanje dece i ljubavi jer napredak nauke to već menja.
Marija V: Ne bih rekla da je čin ostvarenja, barem kod mene, trudnoća ili čin rađanja, mnogo je komplikovano ostvariti se kao majka, ja sam tek sad ostvarena jer svoju decu obožavam i onu su centar mog sveta, svo troje.
Magda: Meni fraza „ostvariti se kao majka“ izaziva anksionznost. Zanima me da li to uopšte ima veze sa biologijom? Kada sam odlučila da se „ostvarim kao majka“ imala sam 26 godina i bila sam prilično šokirana tim ostvarenjem. Jesam majka ali ne znam jesam li ostvarena i da li sam zadovoljna tim ostvarenjem.
Mima: Možda ne bi trebalo to da kažem, ali ne postoji majčinstvo koje se uključi na dugme. Kada se porodi, ženi nije ni do čega. Odnos prema bebi se gradi i to nije stvar hormona ili biologije, a žene često moraju da odglume ono što se od njih očekuje. Ako grešim demantujte…
Magda: Mi igramo uloge koje su nam date i to je romantizovanje porođaja, brige i svega što dolazi posle. Što se mene tiče, to nije nimalo romantično.
Marija R: Možda je romantizovanje majčinstva mehanizam koji pomaže ženama da se snađu u nepoznatoj situaciji, da je osmisle i da im lakše prođe nešto što je objektivno veoma bolno i teško.
Marija V: Upravo zbog toga sam i otvorila blog, da majka može da kaže istinu. U romantičnoj verziji zna se samo ono „Ja sam najsrećnija na svetu“, a u stvarnosti se pitam „šta mu je s glavom, zašto je tako trouglasta?“. Ljubav je često zakopana negde ispod šoka kroz koji telo prolazi.
A post shared by Marija Veljkovic (@mare.veljkovic) on
Mima: Kada žena dobije prvo dete i ode kući sa njim, ne zna ništa, ni kako da ga hrani, ni da li beba jede, spava, ni da li diše. Ona je 24 sata u nekoj trenerci sa grudima iz kojih curi mleko, spava po dve sekunde, a zbog pada hormona razvija se blagi vid depresije kao reaktivno, a ne patološko stanje. Svi kažu da je to nešto najlepše, a u stvari to je najstrašniji posao na svetu. A ljubav se stvara kada žena shvati da novo biće ne može da opstane bez nje i tako se razvijaju emocije. Danas, kada bi vam neko spustio bebu kroz prozor posle šest meseci brige o tom detetu ne bi bilo nikakve razlike u količini emocija, ljubavi i brige u odnosu na bebu koju ste rodili. To ipak nije biologija.
Marija R: Magda, u tvom slučaju deca su jedan deo nedelje kod oca, aj jedan deo kod tebe u Srbiji i to nije uobičajeno. Kakva je očekivanja društvo stavljalo pred tebe?
Magda: Bilo je dosta problema. Razmišljam o tome kako je u našem društvu teško biti majka i ne biti majka, a najteže je biti ono što želiš i raditi kako misliš da treba. Ali deca razvedenih roditelja se stigmatizuju. Kada se ona iz „normalnih“ porodica u školi ponašaju čudno to je faza, a kada se govori o deci iz atipičnih porodičnih zajednica onda „nešto nije u redu“. To mi je bilo najteže pogotovu sada kada su oni tinejdžeri. Majke koje ne provode sve vreme sa decom, moraju više da objašnjavaju. Ali, nema tu puno da se objašnjava, nego rešavamo situacije kroz koje prolazimo kao porodica onako kako one dolaze.
Mima: Četrdeset odsto parova je razvedeno, u ordinaciji se mesečno sretnem sa bar, šest žena sa donatorskim jajnim ćelijama. Ima puno gej parova koji se na razne načine snađu da dobiju dete, dok sa druge strane u takozvanim „normalnim porodicama “ ima dosta slučajeva nasilja, psihičkih poremećaja koji se ne leče…
Marija R: Meni je bilo mnogo teško da se odreknem materice- iako je to bilo spsolutno neophodno. Svesno sam odlučila da ne rizikujem žrtvujući zdravlje, jer ne želim da moje još nerođeno dete nosi teret mojih teških ili sebičnih odluka. Alergična sam na to što se u medijima koristi fraza majka hrabrost za majke koje žrtvuju svoje zdravlje ili život. U istoimenoj Brehtovoj drami Majka Hrabrost je ime za konformističku majku koja gazi napred žrtvujući čak i decu zarad nekih prizemnih ciljeva, zar ne?
Magda: Stvarno ne mogu da zamislim situaciju u kojoj sedim sa decom i ponavljam im da su oni moj smisao života. Mi moramo da imamo svoj smisao života da bismo ga dali deci. Nema toga ukoliko žena misli da je žrtva ili ako to jeste. Kao ostvarena žena, došla sam do stadijuma u kome ne moram da žrtvujem ništa, ali moram da balansiram. Ako pokušavaš da imaš pipke na svim poljima burnout je neminovan.
Mima: Život je nešto što se događa dok ga mi planiramo. Reći ću jedno svetogrđe- život može biti kvalitetan i bez dece. Ja nema decu i često u praksi srećem žene koje rade i po petnaest vantelesnih oplodnji, potpuno uništavajući svoj život jer ne postoji više ništa osim očekivanja trudničkog stomaka. Mi ipak nismo samo amebe, da nam je jedini cilj prosta deoba. Biti majka je savršenstvo, mogu reći i smisao života, ali iskustvo govori da moramo živeti pun život sa onim kartama koje su nam dodeljene, uzeti najbolje od svega.
Magda: Mislim da je surogat majčinstvo super jer konačno može da se razbije patrijahalni mit majčinstva. To je škakljiva tema i naravno ne treba zanemariti ni to da su surogat majke uvek iz nižih klasa, a roditelji iz viših.
Marija R: Kada bi surogat materinstvo bilo široko dostupno i priuštivo, razbio bi se taj klasno jaz. Medijsko predstavljanje surogat majčinstva kao hira bogatih krije strašnu istinu da je mnogim roditeljima to jedini način da dobiju dete. Neki parovi pod pritiskom nerazumevanja sredine glume pravu trudnoću. Surogat majčinstvo je sada u Srbiji krivično delo i to je apsurd.
Marija V: Javnost treba obavestiti. Sve što sam ja znala o surogat majčinstvu je da je Sara Džesika Parker dobila blizance i pisalo je da je to zato što nije htela da se ugoji.
Marija R: Mene zanimaju prebrisane priče, ono o čemu se ćuti. Sva dostignuća nauke gube značaj ako nisu dostupna običnoj ženi. Danas, žene u kučnim uslovima vrše veštačku oplodnju, odnosno inseminaciju, kao i ranije i danas se vrše ilegalni abortusi tamo gde je zabranjeno. Kome u današnje vreme da se obrate gej parovi ili singl žene koje žele da rode dete?
Foto: Latif Adrović
Mima: Pre svega ginekologu. Kao lekarka, ja nisam tu da osuđujem ili favorizujem tuđe izbore, već da pomognem pacijentu. Ukoliko žena želi dete sa donatorskim embrionom, sa medicinske strane potpuno je nebitno da li je i sa kim u vezi. Većina gej parova okleva da se obrati lekaru zbo diskriminacije.
Marija V: Mnoge superžene odluče da nemaju decu jer se majčinstvo degradira, prikazuje kao kliše. Neke drugarice udaljile su se od mene kada sam postala majka zato što se to doživljava kao nešto dosadno. Majke su predstavljenje jednodimenzionalno, žene koje pričaju samo o pelenama i mleku, a istina je da si kompleksnija kada si majka.
Magda: Mislim da je u redu i to da mame budu dosadne. Uskraćivanjem izbora svi su u problemu.
Marija V: Mi već dve godine pokušavamo da se slikamo za Novu godinu i uvek neko plače, podriguje, ispada iz kadra, ili sam ja trudna pa mi je muka…Imamo samo jednu sliku na kojoj smo svi srećni, ali se Đurađ pošto se odvikavao od pelena, upiškio. Nismo svi našminkani, ali smo radosni. Najvažnije je raditi po svom osećaju. Majčinstvo je ogroman i važan aspekt života, ali svaka majka je i nešto više.
Pročitaj još:
Ni vantelesna, ni surogat majčinstvo: Nova nada za parove koji ne mogu da dobiju dete
Dr Mima Fazlagić objasnila: Da li su stres i neplodnost povezani?
Prilagodite im se: Naučite sve o simptomima i promenama u prvom trimestru trudnoće
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Elle.rs
