Vikende čuvam za reku i sunce, kada god sam u mogućnosti, a tokom letnjih meseci trudim se da svaki vikend budem u toj mogućnosti.
Jedan drveni splav, dobra knjiga i reka. Preferiram Savu.
Tokom radne nedelje evociram trenutke tog „odmora“ za dušu i telo i punim baterije za nove poslovne poduhvate. Tako me danas misli odvedoše na prošlu subotu i razmišljanja o izborima koje pravimo u životu.
Foto: Profimedia
Naime, pored splava na kome se sunčam i vršim fotosintezu, postoje jedan splav s leve i jedan s desne strane. S obzirom na to da je dan bio vedar, a temperatura sa brojkom tri ispred nule, oba splava su bila puna ljudi i žamor njihovih razgovora se širio rekom.
„Levi splav“ broji tri momka i jednu devojku, dok s desne strane imamo dve devojke i jednog čoveka srednjih godina. Iz ekipe „levo“ najhrabriji ulazi u Savu i na glas komentariše: „Kako je divna voda, ajde uđite. Osvežava. Nije previše topla, niti ledena – taman. Jao koja milina.“
Automatski perifernim vidom odlutam u talase koji se napraviše nakon prolaska nekog čamčića i krenem da brojim rečenice do završetka jedne glave u dobroj knjizi. Ući ću i ja u tu vodu kad je tako divna. Moram da se osvežim.
Foto: Aska.rs
Međutim, onda i „desni“ ulaze u vodu. Sredovečni čovek pita damu koja je zaplivala kakva je voda, a onda će na to: „Jao koliko je hladno, a nije ni čista nešto. Fuj vidi koliko je prljava. Baš ne prija ova Sava, izlazim. Nemoj ni da ulaziš ti.“
Taman kad sam krenula da ubrzavam sa čitanjem kako bih što pre zaplivala, uhvatim sebe da sam se predomislila u sekundi i pomislila kako možda to i nije dobra ideja.
Foto: Profimedia
Koliko ovakvih situacija imate u svakodnevnom životu? Koliku moć dajemo drugim ljudima i njihovom mišljenju i sudu?
Šta raditi u toj situaciji?
Jedini adekvatni, možda za nekog kliše odgovor, ali za mene jedini prihvatljiv jeste da sledite svoju emociju u odnosu na datu situaciju.
Dakle, uskočih u vodu. Pogodite šta? Nije bila najčistija, niti najhladnija, ali bila je oslobađajuća i onako, taman.
Foto: Aska.rs
Mala pobeda za mene.
Vodite računa i mislite o ovome svaki sledeći put kada osetite da lelujate između dva mišljenja. Ukoliko već do toga dođe, gledajte da oba budu vaša, a ne tuđa. Sve i da se „opečete“, odnosno u ovom slučaju „ohladite“ u „prljavoj“ reci, to ide u rok službe zvani – iskustvo i škola. Uvek je bolje da učite iz svog iskustva, a ne da se „šlepate“ uz tuđe.
Uđite u vodu ili nemojte, ali samo molim vas budite u skladu sa svojim odlukama.
Pročitaj još:
Voli se i danas, je l da? Moje otvoreno pismo adresirano na “Ljubav”!
Da li poslodavci imaju pravo da vas pitaju: “Nameravate li uskoro da postanete majka?”
Uspešno ste se prijavili
