Brojni su razlozi da se dinja nađe na našoj trpezi narednih meseci, poručuju nutricionisti.
– Dinja je odlična dopuna jelovniku ako želite da jedete više hrane koja hidrira, namirnica koje će vas braniti od upala, kao i više hrane bogate hranljivim materijama – ističe Houp Brant, američki dijetetičar.
U kontekstu uravnotežene ishrane, voće postaje dobar izvor antioksidanata, kalijuma i vlakana – hranljivih materija koje podstiču imunitet, pomažu u procesu varenja i pružaju zaštitu od hroničnih bolesti, zaključak je studije iz 2023. godine.
– Najčešća korist koju vidimo je ta prelepa narandžasta boja, koja potiče od beta karotena“, navodi nutricionistkinja Monika Dagostino dodajući da se ova materija kada uđe u telo, pretvara u vitamin A, koji je neophodan za zdravlje očiju, učestvuje u proizvodnji krvnih zrnaca i imunološkom odgovoru, te kao jak antioksidant pomaže u borbi protiv slobodnih radikala.
Slobodni radikali izazivaju pustoš u telu oštećujući zdrave ćelije, upozorava Dagostinova. Beta karoten deluje kao njihov neutralizator, što može pomoći u sprečavanju napredovanja bolesti, uključujući bolesti srca, pa čak i rak.
– Ishrana bogata antioksidansima može pomoći u smanjenju hronične upale u našim telima tokom vremena. Visok sadržaj vitamina C u dinji je takođe posebno koristan za apsorpciju gvožđa – ističe Brantova.
Koliko dinje treba jesti?
Jedna šolja sveže isečene dinje na kockice sadrži 53 kalorije, što je ekvivalentno jednoj porciji. Ova količina obezbeđuje dnevnu dozu vitamina A, sadrži šest odsto dnevnih potreba za vlaknima i skoro je dovoljna da isporuči preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom C.
Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, svakog dana bi trebalo da unosimo najmanje pet porcija voća i povrća, ukupno oko 80 grama po porciji.
Ako uživate u dinji i želite da je uvrstite u svoj voćni meni, Dagostinova savetuje da upravo ovo voće čini dve porcije tokom dana.
Sa kojom se hranom dinja slaže?
Dinja je odlična osvežavajuća užina ili dodatak letnjim salatama, a uparivanje sa hranom bogatom antioksidansima, vlaknima i tečnošću može vam pomoći da postignete raznovrsnu ishranu.
– Kada se konzumira zajedno sa drugim voćem koje obiluje vlaknima, povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama i mahunarkama, dinja može biti odličan saveznik na putu ka povećanju ukupne količine vlakana i vode u telu, što će pomoći pri potencijalnim probavnim problemima – otkriva Monika Dagostino.
Prema njenim rečima, kockice dinje odlične su i uz bobičasto voće, orašaste plodove, grčki jogurt i svež sir.
Raznovrsnost je ključna, a da bi se postigla dobro izbalansirana ishrana, važno je jesti razne vrste voća bogatih hranljivim sastojcima, naglašava Dagostinova.
Osim dinje, voće koje se može pohvaliti sličnim zdravstvenim prednostima – grejpfrut, šipurak i papaja se takođe smatraju namirnicama bogatim kalijumom, vlaknima i antioksidansima, pokazuju rezultati istraživanja.
Houp Brant ističe da u salatama sa lisnatim zelenim povrćem, dinja nudi iznenađujuću korist.
– Listnato povrće je, kako kaže, prepuno gvožđa, a telu je često potrebna dodatna pomoć kada apsorbuje gvožđe iz namirnica biljnog porekla, a vitamin C koji se nalazi u dinji može efikasnije da vodi ovaj proces“, – objašnjava Brantova.
Uspešno ste se prijavili
