Inspirativna dama bez koje je jugoslovenska modna scena bila nezamisliva rođena je 1934. u Somboru. Odrasla je u velikoj porodici i imala je srećno detinjstvo koje joj je ostalo u najlepšem sećanju, osim perioda provedenog u mađarskom logoru. U rodnom gradu završila je gimnaziju, trenirala plivanje i postala šampionka Srbije u tom sportu. Posle rata učestvovala je na radnim akcijama i studirala pravni fakultet u Beogradu. Mežutim, život ju je odveo na drugu stranu.
Jedna od pionirki našeg modelinga počela je da se bavi tom profesijom kada je imala 24 godine i ostala joj je verna više od šest decenija. Ne postoji veliko dizajnersko ime bivše Jugoslavije s kojim nije sarađivala. I pod stare dane, ako izraz „staro“ uopšte treba koristiti kada se govori o Tamari Bakić, mogli ste da je vidite kako gipkim korakom prolazi kroz centar Beograda. Vitka, vitalna, uvek u trendu. Verna je bila i svojim borama, i sedoj kosi, i večno mladom duhu.
– Mnogo pešačim i retko koristim prevoz. Smatram da treba što više hodati. Svakog jutra radim vežbe, često plivam, nikad ne preskačem obroke i prija mi da budem u društvu mlađeg sveta – otkrila je svojevremeno neke od tajni svog besprekornog izgleda u dubokoj devetoj deceniji.
Tamara Bakić rođena je 1934. godine u Somboru. Kasnije se seli u Beograd i počinje uspešnu karijeru.
Na pistu je prvi put kročila 1958. godine, i tokom cele karijere, borila se protiv trivijalnih shvatanja o manekenkama i za unapređenje njihovih prava.
Godine 1967, osnovala je Udruženje manekena jer je želela da tu profesiju podigne na viši nivo. U modnom svetu su joj bila otvorena sva vrata. U kasnijim godinama života, bila je mentor mladima.
Gostujući u emisiji RTS-a Tako stoje stvari 2016. godine, Tamara je izjavila da smatra da je šik „ono što nosite, ako to umete da nosite“.
„Mislim da je najvažnije to – umeti nositi, umeti da sebe ne pokrijete modom“, rekla je manekenka.
Naglasila je da, uprkos imperativima društva, „žene danas ipak imaju pravo da dostojanstveno stare“, i da je sama primer za to.
Govorila je da je profesiju menekena teško braniti: „Mladi što pre gledaju da odu u instranstvo, u Italiju, u Ameriku, ali ne može svako da uspe. Mislim da je to vrlo teško. Ja ih nagovaram – dođite u Udruženje, napravite nešto…“
Uspešno ste se prijavili
