Pa, o čemu je tačno reč?
Autofagija je vitalni proces u kojem ćelije tela „očiste“ sve nepotrebne ili oštećene komponente. Istraživači su autofagiju povezali sa nekoliko pozitivnih uticaja na zdravlje. Oni takođe veruju da osoba možda može postom izazvati autofagiju. Međutim, važno je zapamtiti da je veliki deo istraživanja o autofagiji u ranoj fazi. Ovaj članak govori o autofagiji, njenim mogućim uticajima na zdravlje i njihovom odnosu prema postu.
Šta je autofagija?
Telo osobe sadrži trilijone ćelija. Vremenom se u njima mogu nakupiti neželjeni molekuli; ponekad, to može da ošteti neke njihove delove. Članak iz 2015. objavljen u časopisu Nature objašnjava da je autofagija prirodan proces koji reaguje na ovaj problem. Za vreme autofagije, ćelije uklanjaju ove neželjene molekule i nefunkcionalne delove. Ponekad autofagija uništava neke od ovih molekula i delova. Drugi put ćelija reciklira ove delove u nove komponente. Izraz „autofagija“ potiče od starogrčkog jezika i u bukvalnom prevodu znači „samo-jedenje“. Za otkriće ovog procesa i objašnjenje kako on funkcioniše japanski naučnik Jošinori Osumi 2016. godine dobio je Nobelovu nagradu.
Uticaji na zdravlje
Istraživanje je povezalo autofagiju sa nekoliko zdravstvenih efekata, ali ovaj ćelijski proces je složen, tako da može biti izazovno donositi zaključke. Na primer, nedavna studija iz 2019. godine istražuje postojeća istraživanja o autofagiji i raku. Otkriva se da iako autofagija može pomoći da se zaustavi razvoj ćelija raka, ali takođe može da pospeši njihov rast, zavisno od stadijuma tumora. Istraživači su takođe zainteresovani za vezu između autofagije i zdravlja jetre. Članak o pregledu 2020. istraživao je načine na koje autofagija može pomoći u zaštiti ćelija jetre od povreda jetre izazvanih lekovima i alkoholom.
Druga istraživanja navode da autofagija igra ulogu u mnogim funkcijama jetre i može da spreči napredovanje nekoliko stanja jetre. Čini se da autofagija takođe igra ključnu ulogu u imunološkom sistemu čišćenjem toksina i infektivnih uzročnika. Postoje dokazi da autofagija može poboljšati izgled ćelija za zarazne i neurodegenerativne bolesti kontrolom upale. Drugi pregledni članak objašnjava da autofagija pomaže u zaštiti ćelija od mikroba koji dolaze. Iako postoji dosta istraživanja o uticaju autofagije na ćelije, istraživači još uvek nisu sigurni da li bi poboljšanje autofagije moglo biti novi lek za različita stanja.
Foto: Envato
Post
Post je do sada najefikasniji način za pokretanje procesa autofagije, tvrde stručnjaci. Nutricionisti preporučuju ketogenu dijetu (keto dijetu) koja se bazira na namirnicama bogatim masnoćama sa malo ugljenih hidrata. Tokom ovog režima ishrane oko 75 odsto dnevnih kalorija se unosi iz masti, a 5 do 10 odsto kalorija iz ugljenih hidrata.
Masnoća je obavezan makronutrijent u našoj ishrani jer je različita od proteina. Dok se proteini pretvaraju u ugljene hidrate i postaju šećer, masti to ne mogu. Sagorevanje ketona (masti) oponaša ono što se prirodno događa u stanju gladovanja – što samo po sebi povećava autofagiju.
Veliki broj ljudi koji su bili zavisni od šećera glukozu su zamenili masnoćom i potpuno pokrenuli autofagiju; masnoća zasiti i pomaže u procesu mršavljenja.
Ta promena u izvorima kalorija ima za posledicu pokretanje metaboličkih procesa; telo počinje da koristi masnoću kao gorivo umesto glukoze koja se dobija iz ugljenih hidrata.
Nizak nivo glukoze u ishrani znači nizak nivo insulina i visok nivo glukagona, a baš nivo glukagona pokreće autofagiju. Kad telu nedostaje šećer tokom posta ili keto dijete, taj „pozitivan stres“ budi poriv za preživljavanjem.
Foto: Envato
Kako treba jesti?
Kada nivo insulina pada, to pospešuje autofagiju. Kada jedete i nivo insulina je viši, autofagija se blokira. Insulin, hormon koji pomaže premeštanju šećera (glukoze) iz krvotoka u ćelije, takođe može da pomogne da se objasni zašto je nizak unos ugljenih hidrata ili keto dijeta korisna za autofagiju pored posta.
Najčešći oblik povremenog posta naziva se 16: 8. Ovde ograničavate sebe da jedete 16 sati, a zatim ostalih 8 sati konzumirate hranu. Neki biraju 18: 6, za dodatnu korist od autofagije u ta dodatna dva sata.
Ako tek počinjete, preporučuje se da krenete sa sistemom 12:12, a zatim da polako povećavate brzinu. Dobra vest ovde je da sate spavanja možete da računate kao sate posta. Jednostavno prestanite da jedete u 20 sati, a sledeći obrok neka vam bude u 8 ujutru. Zvuči izvodljivo, zar ne? Kada se naviknete na takav način ishrane, doručak možete da pomerite za 10, pa možda kasnije i za 12 sati. I dalje možete da jedete istu količinu hrane i isti broj obroka ako želite, ali ih utisnete u kraći period koji omogućava vašem telu i probavnom sistemu da se odmaraju od hrane ostatak dana.
Preporučuje se da, ukoliko se odlučite za ovaj način ishrane, pre toga potražite savet lekara!
Pročitaj još:
Dubrou dijeta je zaludela svet, ali ako se odlučite da probate ovaj režim ishrane budite OPREZNI!
Kejt Midlton ima savršenu liniju zbog Dukan dijete: Šta podrazumeva ova ishrana i da li je zdrava?
Uspešno ste se prijavili
