Uz to, povećano korišćenje antibiotika tokom pandemije, dovelo je do narušavanja crevne mikroflore i pojave antibiotskih kolitisa kod velikog broja pacijenata, pokazuju podaci iz bolnica u Srbiji, a koje su bile u kovid sistemu. Iako je tradicionalno maj mesec posvećen prevenciji digestivnog zdravlja, stručnjaci apeluju da o tome moramo misliti svakodnevno. To je i razlog zašto su Udruženje gastroenterologa Srbije i gastroenterološke sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD) organizovali edukativnu tribinu “Obezbedi svoje digestivno zdravlje”, na kojoj su podsetili javnost na najčešće gastrointestinalne tegobe koje se javljaju u našoj populaciji.
Virus korone je višestruko zahvatio digestivni sitem i to iz dva razloga. Prvi je svakako taj što su kod velikog broja pacijenata primarne manifestacije koronavirusa bile digestivne tegobe, kao što je dijareja, povraćanje, mučnina. Drugi razlog je taj što su mnogi bolesnici imali brojna neželjena dejstva zbog primene lekova, a prvenstveno antibiotika, koji su bili neophodni u lečenju COVID – 19 infekcije.
Prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdara i predsednik gastrenterološke sekcije SLD kaže da je za poslednjih godinu dana, koliko je KBC Zvezdara bila u kovid sistemu, lečeno oko 7.000
pacijenata sa COVID – 19 infekcijom, a da je trećina njih imala gastroenterološke simptome.
– S obzirom na to da imamo kliničko odeljenje za gastroenterologiju, koje se ozbiljno bavi ovom problematikom, posvećivali smo posebnu pažnju pacijentima, u smislu lečenja i što bržeg
oporavka. Od simptoma, pacijenti su se najviše žalili na dijareju, povraćanje, mučnine i povremeno na bolove u stomaku. Nekada su problemi sa digestivnim traktom bili čak i prvi simptomi koronavirusa, tako da su se pacijenti javljali svojim lekarima opšte prakse sa gastrointestinalnim simptomima da bi se nakon toga utvrdilo da su korona pozitivni. Zbog činjenice da su antibiotici deo protokola za lečenje kovid infekcije, pacijentima je pretila pojava i od antibiotskog kolitisa i naravno infekcije izazvane klostridijom dificile. Međutim, mi smo se trudili da bolesnicima dajemo i probiotske preparate, prema najnovijim preporukama koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, čime smo u isto vreme prevenirali pojavu svih tih neželjenih problema – objašnjava prof. dr Svorcan.
Inače, antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Kao i svi drugi lekovi, i oni imaju svoja neželjena dejstva od kojih su najćešće
antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru.
Prof. dr Miodrag Krstić gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije COVID- 19 što može izazvati antibiotski kolitis, a u najgorem slučaju klostridiju dificile, anaerobnu bakteriju koja često može biti i smrtonosna.
– Oko 25 odsto ljudi koji su uzimali sistemski antibiotike, a morali su da ih uzimaju po protokolu lečenja kovod infekcije, razvili su neželjena dejstva. U tim slučajevimo ne postoji apsolutno
sigurno sredstvo koje može da pomogne, ali adekvatno izabrana probiotska kultura za najmanje 50 odsto smanjenjuju učestalost antibiotskog proliva i pojavu bakterije klostridije. U Srbiji je
registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi, koja se nalazi u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu – rekao je prof. dr Krstić.
Uspešno ste se prijavili
