Pre odlaska u školu najvažnija stavka je da dete stekne svoju „samostalnost“ u porodici. Ova samostalnost je u stvari snalaženje u svakodnevnim obavezama. Vezivanje pertli, nameštanje kreveta i obavljanje higijenskih navika. Ukoliko je nesamostalno to je već zajednički problem roditelja i deteta koji bi trebalo na vreme rešavati.
– Mi kada testiramo dete pred odlazak u prvi razred, uglavnom su roditelji ti koji su nervozni. Važno je da znate da će dete dati svoj maksimum tek onda kada je opušteno, kada se ne plaši da pogreši. Probajte da vašu tremu iskontrolišete tako da dete zapravo ima utisak da se zaista neće ništa strašno desiti u školi – kaže psiholog Tanja Pavićević.
Poznavanje brojeva
Pre polaska u školu se očekuje da bi dete trebalo da zna da broji do dvadeset, kao i da upari brojeve sa količinom. To znači da, ako detetu pokažete crtež sa 7 balona, dete ume da kaže da se na slici nalazi sedam balona. Dete treba da zna da odgovori na pitanje koliko ima godina, koliko će imati sledeće godine, a koliko je imalo prošle godine.
– Mnoga deca dolaze „spremna“ u školu, sa već naučenim i nekim operacijama (sabiranje i oduzimanje). Međutim, nema potrebe da forsirate dete da tako nešto nauči ukoliko ono samo ne pokazuje afiniteta (što treba podržati). Svakako će naučiti računske operacije u školi – navodi Tanja.
Rečnik
Veoma je važno da sa deteom radite na njegovom govoru jer je to bitno za čitanje i pisanje koje će ga dočekati u školi.
– Ukoliko dete zna kojim slovom počinje određena reč, a kojim se završava ili ume da prepozna sve glasove u reči onda ste na dobrom putu. Ovo možete vežbati sa detetom tako što ćete mu davati po nekoliko slova drugačije raspoređenjih od kojih treba da napravi postojeću reč. Npr. od slova a-m-č-a-k, da sastavi reč mačka. Takođe, neka neke pojmove nacrta ili opisuje na različite načine kako bi mu se širio vokabular – objašnjava Tanja.
Dete bi trebalo da zna da se orijentiše kako u odnosu na sebe tako i u odnosu na predmete u prostoru, odnosno da zna šta je gore, dole, pored, ispred, iza.. Mora da zna da uporedi dva objekta po tome šta je veće i manje, duže ili kraće, više ili niže i slično. Neki zadaci mogu uključivati sortiranje, raspoređivanje, uočavanje redosleda.
Grafomotorika
Grafomotorika treba da je dovoljno zrela da dete može da uradi zadatke u kojima treba da nacrta jednostavne oblike, poveže crtice ili precrta zadati tip linije.
– Gledajte zajedno sa detetom promene u prirodi, komentarišite, uočavajte boje. Odvojite vreme da ga naučite da gleda na sat na starom pokvarenom časovniku. Neka zna kada je otprilike vreme za ručak ili večeru. Igrajte se i kroz igru ga učite – kaže Tanja.
Najvažnije je da dete ima okruženje u kojem može da kaže svoja mišljenja i zapažanja, a da mu se niko ne podsmeva. Tako ćete stvoriti samouverenog prvaka, koji zaista ima šta da kaže, samo ako pažljivo slušate.
Uspešno ste se prijavili
