Zatim osećaj stezanja i pritiska na grudni koš, osećaj nedostatka vazduha, opšte slabosti, nesvestice, vrtoglavice i glavobolje
Gotovo da nema osobe koja ne pati kada izgubi voljenu osobu. Neko raskid prihvati kao normalnu pojavu i malo „odboluje“, a nekoga to pogodi toliko da čak dobije dijagnozu: sindrom slomljenog srca! Karakterističan simptom ovog sindroma je bol u predelu grudne kosti, koji liči na infarkt, preskakanje srca i ubrzani rad ovog organa, zatim osećaj stezanja i pritiska na grudni koš, osećaj nedostatka vazduha, opšte slabosti, nesvestice, vrtoglavice i glavobolje. Za simptome je odgovoran hormon stresa, adrenalin koji se lući u stresu.
Kako ističe naš ugledni kardiolog profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, ovaj sindrom je izazvan visokim stepenom emocionalnog stresa, najčešće gubitkom voljene osobe.
– U mojoj kardiološkoj praksi prvenstveno sam to sretao kod raskida ljubavne veze ili saznanja o neverstvu u braku, zatim kod tinejdžera zbog neuzvraćene ljubavi, kod studenata zbog ispitne groznice, kod biznismena zbog neuspeha u poslu. Sindrom slomljenog srca jasno pokazuje povezanost i uticaj emocija na rad srca. Naši narodni pesnici su ga opisali u svojim pesmama i to onda kada je majka izgubila sina na bojnom polju „majci je od tuge srce prepuklo“, a i današnji pesnici često pevaju „srce me boli zbog tebe“ – pojašnjava dr Hadži-Tanović.
Naučna istraživanja na američkoj „Mejo“ klinici pokazuju da su žene 7,5 puta više podložnije ovom sindromu i to posebno one koje imaju više od 50 godina, jer njihovo srce ima manje receptora za „adrenalin“, koji je glavni hormon stresa. Sindrom se obično češće javlja u proleće i leti, kada je i hormonska aktivnost intenzivnija.
– Za razliku od srčanog infarkta, ovde nemamo zapušenje srčanih arterija, pa su i simptomi blaži jer osoba nije životno ugrožena. Oporavak je relativno brz, 48 časova do nedelju dana, što pokazuju istraživanja u klinici „Johns Hopkins Hospital“ u Americi. U akutnoj fazi izraženi su i psihički problemi u vidu apatije, tuge, bezvoljnosti, depresije i osećaja da je život bezvredan zbog „gubitka“ voljene osobe. Najbrže dijagnostičke metode koje pokazuje da li je kod osobe u pitanju srčani infarkt ili sindrom slomnjenog srca su srčani enzim CK MB i troponin test, koji se određuju za jedan minut iz kapi krvi, zatim snimanje EKG-a i ehokardiogram-ultrazvuk srca – dodaje dr Hadži-Tanović.
Najbolje efekte za prevazilaženje stresa i sindroma slomljenog srca daju rekreativno bavljenje sportom, angažovanje na intelektualnim projektima, druženje sa pozitivnim ličnostima. Ako to ne pomogne, lekari tada daju lekove, kao što su sedativi i kardiološki lekovi koji treba da stabilizuju psihu i srčane tegobe. Terapija obično traje do prestanka simptoma, a to je najčešće do dve nedelje.
Uz to, obolele osobe moraju stalno da ponavljaju sebi važnu činjenicu: da svako ima pravo na svoj život i da su srećni i tužni događaji sastavni deo života.
– Najbolja i najuspešnija terapija je autoterapija. Šta to znači? Ako pacijent uspe da „pobedi“ sebe i ako na prošlost „stavi tačku“ i okrene se novoj ljubavi i budućnosti, tada se i srce stabilizuje i nestaje sindrom slomljenog srca. Volite nekog i budite pozitivni svako jutro kada se probudite i vaše srce će kucati kao švajcarski sat! – zaključio je „Askin“ sagovornik.
A da li ćete i posle nekog drugog raskida doživeti ovako tešku krizu? Na sreću, ne! Sindrom slomljenog srca se nikada ne ponavlja u tako teškom obliku kao prvi put, jer je organizam već adaptiran i pripremljen da amortizuje tako veliki stres.
Uspešno ste se prijavili
