Vratili na isto mesto početka. Nestali u tragu trenutka. Sve pretvorili u prolaznost i nastavili da plešemo.
Ples je opasna igra. Zavara um. Pomeša osećanja. Netragom nestane čarolija nakon pesme, a u vama i dalje svira melodija, neke davno odigrane igre.
Igramo li se sobom dok plešemo sa nekim? Jesmo li sebi najveći neprijatelji kada se svesno predamo nekome na dva, tri minuta nekog života, izvan stvarnosti? Koliko vremena provedemo tako nečije ničiji, kada se saberu sve odigrane pesme?
Šta kada se vratimo u realnost gde ta melodija nije više usputna muzika zajedničkih koraka?
Kada je trenutak iluzije prošao, a vi po navici, navučeni, nastavite da ga živite? Kada osećate da ta pesma koja svira, više nije ona sa početka, da vi niste oni koji su plesali tako blago nesvesni svega oko sebe, već ste zaraženi činjenicama, pobegli iz ušuškanosti, lakmislenosti, topline pokreta i truda da nastavite ples i kad je muzika stala.
Foto: Profimedia
Ples je život za sebe, jer vas uči kada je vreme da pustite. Nauči da je, ako partner nije pravi, nekada sasvim u redu da nastavite da uživate u muzici sami. Nauči vas lepoti osmeha koji se sam razvuče kada čujete taktove omiljene pesme. Nauči osećaju ekstaze ispunjenosti kada je pesma uz koju igrate jedini cilj koji, u tom trenutku, u životu imate. Kada je voleti lako. Kada je uživati i biti srećan još lakše. Nauči da je svaki korak bitan. Da u svakom uživate kao da je poslednji. Da nije bitno gde ste na podijumu, dokle god uživate u tom životu muzike, koji joj daju vaša stopala. Kada ne postoji ni pre, ni posle, samo taj trenutak, nepodnošljive lakoće postojanja. I jeste opasno, jer na trenutke zaboravite na život izvan koraka. Obuzme vas, postane način svakodnevice. Postanete vi. Ali da možete da birate, znam da bi uvek birali sve opet iznova, ispočetka, te iste korake. Jer.. nije stvar u plesu, stvar je u onom što budi.
Ples je album osećanja.
Pesma, čuva sve prethodne trenutke, budi nadu za sve one buduće, i stapa ih u taj jedan, u kome trenutno plešete. I tako ih čuva za vas, zauvek. Sve one ljude sa kojima ste delili pesme, sve one misli koje ste nekad imali uz određenu pesmu, sve ono što ste bili i što ste sad.
Sve promene. Ples pamti.
Na par minuta života vi ste i u prošlosti, i u sadašnjosti i u potencijalnoj budućnosti. U tom jednom trenutku, vi ste u samoj esenciji života. I bez obzira da li je vaš album osećanja, izmešan i lepim i tužnim, vaš je. Kakva god da je sadržina, znam da ne biste ništa menjali.
I znam da ne bih ništa menjala.
,,Budale smo, plesali ili ne, zato plešimo!“
Uspešno ste se prijavili
