Od nekoliko dana u godini (kada se svađamo kaže li se Vaskrs ili Uskrs, da li je Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun…) evo nama i tog dana kada se poteže večito pitanje – šta danas slaviti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Luku i mnoge porodice slave krsnu slavu. Oni drugi idu u goste. Treći (mladi) koji nemaju kod koga da idu, a opet vole provod, odlučiće se za Noć veštica.
Tako jedni danas idu sa darovima u goste, a drugi sa (ne)kreativnim maskama u provod. I usput se raspravljaju ko je u pravu i ko tu ne veruje u Boga i (ni)je vernik kakav treba da bude.
Kako je objasnio teolog Vladimir Pekić, oni koji su pravoslavni hrišćani staviće akcenat na slavljenje jednog od četvorice jevanđelista i apostola, i koji je uspeo da objedini dva kulturološka sveta, judejski i grčko-rimski. Sveti Luka se smatra i prvim ikonopiscem, a smatra se i da je naslikao Svetog Petra i Svetog Pavla. On je organski deo crkve i jedan od hrišćana.
Oni koji će obeležaati Halloween sigurno nisu ni pagani ni automatski ateisti iako ih mnogi tako karakterišu. Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika „Samhain“. Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.
Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima, a u toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože. Od svega toga danas je ostalo samo da ljudi navuku kostime i imaju još jedan izgovor da naprave dobru žurku.
Čemu onda večita prepirka na današnji dan? Nijedna osoba koja je otišla na tematsku žurku nije postala nevernik, niti su se oni drugi sa slave vratili kao viševerujući nego što su otišli.
Samo neka je na veselje, pa ko kako voli!
Uspešno ste se prijavili
