U vreme kada se sve više žena oslanja na informacije sa interneta, iskustva prijateljica i škole roditeljstva, jedno važno pitanje često ostaje u senci – ko je zapravo dula i zašto njeno prisustvo može da promeni tok porođaja?
Kod nas se prisustvo dule često tumači kao neki novi trend, iako je u stvari uloga dule postojala kroz čitavu istoriju. Uvek je postojala žena – mudra, bliska, podržavajuća – koja je bila uz porodilju. Dula je upravo ta figura, ali u savremenom, osvešćenom obliku.
O svemu ovome razgovaramo sa Snežanom Kostov, dulom i babicom koja je, osim u Srbiji, iskustvo gradila i u inostranstvu. Više od 25 godina je babica, a dula je poslednju deceniju. Kako sama kaže, trudnice su te koje su je navele i na ovaj drugi poziv.
– Htele su da budem uz njih, ne samo kao medicinska podrška, već i kao emocionalna sigurnost. Iako je kod nas to još uvek komplikovano – ja se trudim da svaka žena zna da nije sama.“
Može li se porođaj dočekati bez straha?
Da – ali ne preko noći. Potrebna su najmanje tri meseca pripreme. Telo i um se zajedno pripremaju, kroz disanje, pokret, razgovor. Kada se trudnica psihofizički pripremi, porođaj više nije zastrašujući događaj, već izazov koji je spremna da prihvati.“
Deluje da je u inostranstvu dula nešto što se podrazumeva, kao što je kod nas prisustvo babice. Kako to izgleda van granica Srbije?
Dule kao dule su prisutne u Srbiji ali nažalost mi kao narod nismo o tome dovoljno obavešteni. Kroz istoriju je dula uvek postojala,to je bila žena koja je od velikog značaja za ženu i izuzetna podrška na porođaju.
U inostranstvu je sasvim normalno imati dulu pored sebe za vreme porođaja. Prvenstveno, tamo se smatra da porođaj treba ići u jednom prirodnom smeru, da se što više pušta telo žene da radi samo, bez medikamenata. Moje prisustvo u Norveškoj i Švajcarskoj mi je potpuno otvorilo nove poglede kako treba da izgleda jedan porođaj koji je opušten, bez forsiranja. Iskustvo iz tih zemalja mi je pokazalo da porođaj može i treba da bude nežan, opušten i po meri žene.
Da li svaka žena može sebi da priušti dulu?
Ne bih mogla da govorim o cenama drugih koleginica, ali verujem da je finansijski aspekt često razlog zašto žene ne razmišljaju o ovoj opciji. Ipak, mislim da je glavni problem u neinformisanosti. Mnoge žene jednostavno ne znaju da tako nešto postoji i da im pripada.
Kada zapravo počinje saradnja trudnice i dule?
Ja počinjem sa radom oko 25. ili 26. nedelje trudnoće. Tada ulazimo u proces pripreme – psihofizičke, emocionalne, duhovne. Radimo na disanju, opuštanju, povezivanju i stičemo poverenje jedna u drugu.
Saznanje trudnica da sam i babica je dodadno opušta. Kako njima, tako je i meni veoma bitno da ih dobro upoznam. Da znam šta me očekuje, na koji način ih što bolje opustiti.
Znači li to da odnos traje i nakon porođaja?
Apsolutno. Prvi dani kod kuće znaju da budu zbunjujući i emocionalno preplavljujući. Većina žena ima potrebu da budem uz njih i kada se vrate iz porodilišta. Tada pružam podršku i bebi i mami, jer se obe tek prilagođavaju novom svetu.
Ako pogledamo dve trudnice – jedna koja sve ignoriše i druga koja zna svaki detalj o porođaju, koja ima bolji pristup?
Iskreno? Nijedna nije pogrešila. Mlađe žene se više vode instinktom, dok starije žele da budu informisane do detalja. Problem nastaje kada se neko oslanja samo na sebe, a onda ima loše iskustvo – tada često za sledeću trudnoću traži apsolutnu pripremu i podršku.
Možemo li da kažemo da danas gotovo da nema prirodnog porođaja, budući da se mnoge žene opredeljuju za epidural?
Kako vreme odmiče kako se medicina unapređuje postajemo prirodno slabiji kao narod, samim tim ne želimo da osetimo bol. Epidural u nekim slučajevima je dobra opcija posebno kod dužih porođaja, gde se telo umori od kontrakcija.
Loša strana je što se previše oslanjamo na njega i čak se dogovaraju da ga po svaku cenu prime, bez obzira da li je možda kasno za epidural.
Disanje je jedna izuzetna metoda gde se ublažavaju kontrakcije, daje se prostor bebi da se brže spusta i rotira. Kada trudnica nauci pravilno disati, ona sebi obezbeđuje jedan blag sedirajući efekat, tako da na ovaj način upravlja svojim kontrakcijama.
Da li samo prvorotke imaju strah od porođaja ili je ta nelagodnost prisutna kod svake žene?
Prvorotke su svakako u većem strahu od višerotki, međutim nije pravilo ako ste se porađali do sada dva puta da treći nećete imati strah .Računamo da ste to sve prošli, međutim dođu obaveze druge prirode, strahovi su se uvećali zbog brige za decom. Tako da veoma često imam vise uplašene trudnice koje čekaju treću bebu nego prvu.
HIPNOPOROĐAJ – Nepoznati termin koji je zlata vredan
Naša sagovornica je završila i edukaciju iz kliničke hipnoze, kako bi još bolje razumela um trudnice u periodu pred porođaj. Sada objašnjava i kako se ona primenjuje u njenom poslu.
– Započinjem blagim umirujućim tonom. Govorim polako, dopuštajući pauze za dah i vizualizaciju. Trudnica zatvori oči, duboko udahne, pa polako izdahne. Svaki udah je vodi dublje u smirenost, dublje u udobnost i povećava poverenje. Telo joj postaje lakše, a um bistriji.
Sa svakom rečju se trudnica oseća opuštenije i više u skladu sa sobom, smirenije .Dok čuje reči koje je navode na kretanje kroz prostor koji joj je na početku nepoznat, ali vremenom postaje izuzetno poznat, pa se u njemu oseća izuzetno prijatno jer joj je poznato. Čuje moj glas, oseća se sigurna i opuštena. Kroz vizualizaciju zamišlja putovanje bebe i to sa ljubavlju, a ne sa strahom.
Kada dođe vreme odlaska u porodilište, osećaće se smireno, čuće moj glas koji će je pratiti kroz ceo proces porođaja. Ni jedan deo je ne može iznenaditi. Oseća se da je već bila na tom mestu, da joj je potpuno poznat i zbog toga ima osećaj sigurnosti, poverenja i velikog samopouzdanja. Naravno ovo se sve izvodi kroz ritmično, plitko disanje koje je dopunski blago sedira i opušta – objasnila je Snežana Kostov.
Taj glas i to disanje postaju verni saputnici i u samom porodilištu. Telo pamti i reaguje – mirno, prisutno, s poverenjem.
Mitovi o majčinstvu – gde se gubi instinkt?
Saveti za roditeljstvo često dolaze sa svih strana. Ali nije svaki savet dobar. „Često čujem: Ne navikavaj bebu na ruke, moraš je odmah uobročiti – a to u praksi jednostavno ne funkcioniše. Ljubav ne treba da se kontroliše. Neka mama pročita sve što joj deluje korisno, ali neka na kraju sluša sebe. Instinkt je tu da nas vodi.“
Porođaj na kućnom pragu – može li biti bezbedan?
Tema porođaja kod kuće često izaziva podeljena mišljenja, ali naša sagovornica je vrlo jasna:
– Porođaj kod kuće je meni veoma opravdan jer se kod nas nažalost svaki porođaj ubrzava, što nije prirodno ni za majku, a ni za bebu. Još uvek nemamo svest da ipak treba dati mogućnost majkama koje ne žele biti u indukovanom porođaju, napraviti im prostor i za takav porođaj, uopšte majke koje ne žele tu vrstu tretmana. Naravno kada bi i ta mogućnost postojala, ne bi žene rizikovale i porađale se kod kuće, gde nije baš sigurno jer mogu nastupiti i neke nepredviđene komplikacije.
Nažalost naš zdravstveni sistem ne prepoznaje planiran porođaj kod kuće. Iz tog razloga je potrebno biti dobro informisan pre nego se reše da porođaj obave u kućnim uslovima. Za takvo rešenje ta trudnoća mora biti izuzetno uredna, bez ikakvih odstupanja.
Carski rez – kada je zaista neophodan
„Kada mora – onda nema dileme. U tom slučaju bolje je da bude urađen planski, sa spinalnom anestezijom. Ali ako žena ne može psihički da podnese da bude budna, treba to reći – sigurnost i osećaj kontrole su najvažniji. Ipak, važno je da žene razumeju: carski rez je operacija, nije lakša varijanta prirodnog porođaja.“
Partner na porođaju – odluka iz srca, ne iz pritiska
„Kada me pitaju da li da muž bude prisutan, uvek kažem: neka odluka bude njegova. Ako nije spreman, bolje da nije tamo. Nema potrebe za forsiranjem. Važno je da ono što se dešava u porođajnoj sali bude prostor ljubavi, a ne obaveze.“
Pored pripreme za porođaj i podrške u prvim danima roditeljstva, Snežana Kostov je tu i da vas savetuje oko ishrane nakon porođaja, ali i oko dojenja. Jer porođaj nije kraj. To je početak – i za bebu, i za mamu.
DA ZAKLJUČIMO: U svetu gde je sve brzo, zakazano i proceduralno – porođaj nas podseća da život ima svoj ritam. A taj ritam je nežan, tih i snažan u isto vreme. Zato je važno da žena ima podršku. Ne samo medicinsku, već i emocionalnu. Ne samo znanje, već i osećaj sigurnosti. Dula nije luksuz – ona je glas koji nas vodi ka sebi.
Uspešno ste se prijavili
