Naime, Marije Veljković se oglasila na Instagramu o otkrila da je njen sin bio deo projekta u kom su u snimanje uključena deca, a njegovi vršnjaci su ga, kako voditeljka tvrdi, udarali, ismevali i čupali.
Moj sin već je snimao tu seriju. Htela sam da ga povučem i da ne radi novu sezonu, jer ni njegov otac i ja nismo mogli da ga pratimo. Ubeđivali su nas da će biti sve u redu. Problem se desio već prvog dana. On ima samo 12 godina, a napali su ga dečaci koji imaju 15 i 17 godina. Nemam problem s tim da su oni nestašni i tinejdžeri. Međutim, ne može da mi se vrati sin kući s hematomom na glavi i bolom u vratu. Produkcija je reagovala tek kad smo sve prijavili platformi za nasilje „Čuvam te“ i dali su neko saopštenje da osuđuju nasilje. Mog sina su izbacili iz serije, a nasilnike su nagradili… Nisam mogla to da prećutim ovo što se desilo – rekla je voditeljka i otkrila kako je došlo do incidenta.
„Nisam rodila dete da ga neko udara“
– Da li biste ćutali na vršnjačko nasilje? Ja ne mogu. Moj sin je poveren ljudima koji su garantovali da će sve biti u redu. A doživeo je nasilje 2 puta u toku prvog snimajućeg dana. Kao odgovor na moju prijavu nasilja, produkcija ga je izbacila iz projekta. Kao ženi iz ovog posla, tolerancija i čak i nagrađivanje vršnjačkog nasilja, naročito posle svega što nas je zadesilo je nedopustiva – napisala je ona na Instagramu, pa dodala:
– Kao majka, razmišljam – Da li sam ja dete rodila da ga neko čupa, ismeva, i udara u glavu. Nisam! S te strane, hvala produkciji koja je moje dete isključila iz projekta. Jer moj sin nije džak za udaranje. Nek ide na vašu savest, moral i profesionalnost. Toliko – navela je ona.
Vršnjačko nasilje je vrlo ozbiljna tema koja poprima sve veći obim iz godine u godinu. Deca u osnovnim i srednjim školama često trpe psihičko zlostavljanje od strane svojih drugara, a ponekada čak i fizičko.
Ukoliko ste nekada možda posumnjali da vaše dete ima ovakvu vrstu problema, postoje određeni znakovi koji na to ukazuju.
– Pre svega, dete koji ima ovakvu vrstu problema uglavnom o tome ćuti. Znakovi su razni ali ono što je zajedničko za skoro svu decu, to je potpuna promena ponašanja. Dete se povlači u sebe, vreme želi da provodi samo, često izbegava bilo kakvu vrstu razgovora i okreće se nekom svom svetu gde se oseća „bezbedno“. Često počinje da gricka nokte, ponekada čak dobija tikove i skoro sasvim izbegava drugu decu. Ukoliko odbija da ide u školu, ili izmišlja razloge zbog kojih ne može da prisustvuje nastavi, problem najverovatnije postoji- rekla je psihološkinja Ivana Đurić u ranijim intervjuima za Asku.
Ukoliko je vaše dete u ovakvoj situaciji, razgovor je neophodan. Ako ste posumnjali da problem postoji, odmah se raspitajte u školi da li su profesori nešto primetili, i bez pritiskanja započnite razgovor sa svojim detetom.
– Vrlo je važno da dete ima poverenja u vas. Nemojte ga prisiljavati da vam bilo šta kaže, već ga pustite da vam se samo otvori. Ukoliko vam saopši da problem postoji i da trpi bilo kakav vid zlostavljanja odmah reagujte. Objasnite mu da ne treba da bude uplašeno jer ste vi tu da ga zaštitite. Ukoliko je potrebno, posetite psihoterapeuta da biste znali kakav je uticaj na dete ostavilo ono što je do tada proživelo. Ovo nikako ne treva uzimati zdravo za gotovo jer takvi dodgađaji u detinjstvu mogu imati velike posledice- objasnila je ona.
Uspešno ste se prijavili
