Kada spoljni ili unutrašnji faktori oslabe zaštitnu funkciju najudaljenijeg sloja kože, koja se zove kožna barijera, dolazi do prekomernog gubitka vode. Ovaj gubitak vlage uzrokuje suvu kožu.
Suva koža je nešto što mnogi ljudi doživljavaju u nekom trenutku svog života. Takođe postaje sve češća kako ljudi stare, jer koža postepeno počinje da gubi znojne i masne žlezde.
Simptomi suve kože
Suva koža može biti gruba, zategnuta ili da svrbi, sa pojavom vidljivih mrlja koje se ljuspaju na pogođenim područjima. Koža takođe može i da ispuca na određenim područjima.
Kseroza se može pojaviti bilo gde na telu ili licu, ali ima tendenciju da se javlja češće u oblastima sa manje masnih žlezda, kao što su laktovi, potkolenice, šake, stopala i podlaktice.
Kada se ne leči, suva koža može dovesti do pruritusa, što je jak svrab kože. Pruritus povećava verovatnoću češanja, što može oštetiti kožu i dovesti do većeg rizika od infekcije kože.
Uzroci kseroze
Postoji mnogo uzroka suve kože. Spoljašnji faktori kao što su izlaganje teškim vremenskim uslovima ili iritantnim sredstvima za čišćenje su uobičajeni okidači za suvoću. Međutim, unutrašnji faktori poput starenja i nekih zdravstvenih stanja takođe mogu doprineti suvoj koži.
Faktori životne sredine
Izloženost određenim spoljašnjim ili unutrašnjim elementima može uticati na vlažnost kože. Na primer, sunce, hladno vreme, suvo vazduh od grejanja u zatvorenom prostoru i niska vlažnost mogu isušiti kožu i dovesti do gubitka vlage.
Smanjenje vaše izloženosti ovim stresorima iz životne sredine, kao što je nanošenje kreme za sunčanje širokog spektra na kožu dok ste napolju, pomoći će u sprečavanju kseroze.
Preterano čišćenje vaše kože
Pranje lica i tela oštrim sredstvima za čišćenje ili sredstva za pranje tela, ili predugo čišćenje kože, može učiniti da koža postane suva. Dugotrajno tuširanje može takođe dovesti do isušivanja kože.
Da biste se izborili sa ovim, ograničite vreme koje provodite pod tušem na manje od 10 minuta i koristite nežna sredstva za tuširanje bez mirisa. Nakon kupanja ili tuširanja, nanesite hidratantnu kremu na vlažnu kožu, koja će pomoći da se zadrži vlaga.
Starost
Kako starite, vaše pore proizvode manje sebuma, masne supstance koja vlaži i štiti vašu kožu. Ovaj pad obično počinje oko 40. godine. Od vaših 40-ih pa nadalje, nivoi sebuma će nastaviti da opadaju, što dovodi do suše kože kako starite.
Pušenje
Više studija je pokazalo da je pušenje povezano sa preranim starenjem kože. Utvrđeno je da hemikalije u cigaretama ubrzavaju starenje kože, što uzrokuje da vaša koža postane suva.Pušenje takođe može da snizi nivoe estrogena kod žena, što može doprineti isušivanju kože.
Inflamatorna stanja kože
Inflamatorna stanja kože su dugotrajne disfunkcije kožne barijere koje izazivaju pruritogeni, supstance koje deluju na senzorne nerve u koži. Kada se koža izgrebe, telo oslobađa pruritogene koji izazivaju suvu kožu, svrab i druge simptome upale.
Jedno uobičajeno zapaljensko stanje kože je atopijski dermatitis, takođe poznat kao ekcem. Ovo stanje uzrokuje suvu, svrab i upalu kože.
Još jedno uobičajeno stanje je psorijaza. Oko 80-90% ljudi sa psorijazom ima plak psorijazu. Ovaj tip karakterišu mrlje suve, debele, uzdignute kože (zvane plakovi), koje su ponekad prekrivene suvim, svrbežnim, srebrno-belim premazom koji se naziva ljuspice.
Medicinski uslovi i tretmani
Neka medicinska stanja i tretmani mogu izazvati suvu ili izuzetno suvu kožu. To uključuje:
- Virus humane imunodeficijencije (HIV)
- dijabetes
- bolesti štitne žlezde
- Bolest bubrega
- Statini, lekovi koji pomažu u snižavanju nivoa holesterola u krvi
- Diuretici, lekovi koji pomažu u izbacivanju tečnosti iz tela povećanjem proizvodnje urina
- Dijaliza, tretman za otkazivanje bubrega
- Lečenje raka, kao što je hemoterapija (tretman koji koristi lekove za ubijanje ćelija raka), ciljana terapija (tretman koji cilja na proteine koje ćelije raka trebaju da rastu i prežive) i tretmani zračenjem (tretman koji primenjuje visoke doze zračenja koje smanjiti veličinu tumora i ubiti ćelije raka)
Tretmani za suvu kožu
Postoji mnogo načina za ublažavanje suve kože. Nanošenje hidratantnih proizvoda direktno na kožu i unošenje promena u vašem okruženju može pomoći u lečenju suvoće i otklanjanju uzroka suve kože.
Koristite hidratantne kreme za lice i telo koje sadrže hidratantne sastojke kao što su ceramidi, urea ili mlečne kiseline.
Starije osobe koje su podložnije kserozi treba da imaju za cilj da hidratizuju svoju kožu dva puta dnevno. Jedna japanska studija je pokazala da je hidratantna krema koja sadrži sericin (protein svile) i ceramid NP (sastojak koji poboljšava funkciju barijere kože) najefikasnija u poboljšanje izgleda suve kože na potkolenici, kod 39 zdravih odraslih osoba starijih od 65 godina.
Pravljenje određenih promena u vašem domu ili radnom okruženju takođe može pomoći u poboljšanju simptoma. Redovno korišćenje ovlaživača vazduha u vašem domu pomoći će vam da dodate vlagu u vazduh i poboljšate simptome suve kože.
Ako suvu kožu uzrokuje velika izloženost suncu, hladnom vremenu ili vodi, preduzmite mere da zaštitite kožu u ovim uslovima. Na primer, držite kožu pokrivenom kada ste na otvorenom ili nosite gumene rukavice dok perete sudove.
Ako je vaša kseroza uzrokovana zdravstvenim stanjem ili uzimanjem lekova, posetite lekara ili dermatologa da biste razgovarali o mogućnostima lečenja.
SPREČAVANJE KSEROZE
Održavanje barijere kože zaštićenom i hidriranom može pomoći u sprečavanju suve kože. Evo nekoliko načina da održite zdravlje kože i izbegnete suvoću:
- Nanesite hidratantnu kremu odmah nakon pranja ruku ili u roku od pet minuta nakon tuširanja ili kupanja i nanesite na telo i lice po potrebi tokom dana.
- Koristite nežna sredstva za kupanje bez mirisa.
- Koristite hidratantne losione, masti ili kreme koje sadrže hidratantne sastojke kao što su hijaluronska kiselina, ulje jojobe, glicerin, mlečna kiselina ili shea puter.
- Izaberite deterdžente za veš označene kao hipoalergene. Takođe može biti od pomoći da izbegavate nošenje vunene ili grube odeće, koja može da iritira suvu kožu koja svrbi, i odlučite se za odeću od pamuka ili svile.
- Nosite rukavice dok ste napolju zimi, dok čistite ili radite u bašti, ili da zaštitite ruke tokom poslova gde bi mogle da se pokvase ili nahlade.
- Izbegavajte pušenje.
Kada posetiti lekara?
Ako se vaša suva koža ne poboljšava praksama samopomoći ili promenama u vašem okruženju, ili ako vaša koža počne jako da vas svrbi, posetite dermatologa. Na vašem terminu, lekar vas može pitati o vašoj porodičnoj istoriji medicinskih stanja i alergija, o svim poznatim okidačima za suvu kožu i o svim tretmanima koje ste prethodno isprobali.
Oni takođe mogu da vam prepišu hidratantnu kremu medicinskog kvaliteta ili da preuzmu dalje korake za dijagnozu i lečenje bilo kojih osnovnih zdravstvenih stanja. Ako jedan od vaših lekova izaziva suvu kožu, zdravstveni radnik bi takođe mogao da preporuči alternativne opcije.
Uspešno ste se prijavili
