Zbog izuzetne lekovitosti slačice, koja je u osnovi ovog popularnog namaza, i korišćenje senfa često se preporučuje u medicinske svrhe. Domaći senf, pripremljen od prirodnih sastojaka, bez upotrebe veštačkih boja, aroma i konzervanasa delotvoran je koliko i sama slačica. Ima snažno antibakterijsko dejstvo, pikantan ukus, pa se koristi kao dodatak raznim slanim jelima.
Foto: Pixabay
Prvi recepti za spravljanje senfa datiraju još iz rimskog doba. Pravi se od vinskog sirćeta, šećera i začina. Bogat je fosforom, magnezijumom, gvožđem, selenom, natrijumom, vitaminom A i proteinima.
Osim u ishrani, senf je lako dostupna namirnica koja nam može pomoći kod nekih oboljenja i tegoba.
U sezonama gripa i prehlada, često nam se desi da promuknemo. Tada nam olakšanje može doneti jednostavan prirodan recept:
- senf,
- sok od pola limuna,
- kašičica soli,
- kašičica meda
Sve se kuva u pola šolje vode oko 10 minuta, pa kada se ohladi, grgolja u grlu se po gutljaj-dva dok se sve ne potroši.
Senf pomaže i kod opekotina i drugih oštećenja kože. Kada se desi da izgorimo na suncu, namažemo taj deo kože senfom i on će doprineti bržem oporavku i sprečiti nastanak plikova.
Kada nam se nakon treniranja upale mišići, možemo ih namazati senfom, jer je on odličan za opuštanje muskulature. U te svrhe može se napraviti i kupka od senfa, kašičice morske soli i vrele vode. Slična kupka, u manjoj količini izvrsna je za opuštanje i odmor umornih nogu i stopala.
Ne treba zanemariti ni sve više istraživanja koja ukazuju na antikancerogena dejstva senfa, naročito na maligna oboljenja digestivnog trakta. Za sve to zaslužna je, naravno, slačica.
Vredelo bi napomenuti i to da je senf pogodan dodatak jelima u dijetalnoj ishrani, jer se u 100 grama senfa nalazi svega oko 75 kalorija. Ipak, sa ovim namazom ne treba ni preterivati zbog visokog sadržaja natrijuma, pošto može izazvati poremaćaj krvnog pritiska.
Kako se pravi senf?
Kako je domaća hrana uvek zdravija i sigurnija od one u prodavnicama, a senf zaista nije teško napraviti, dajemo vam proverenu recepturu za pripremu domaćeg senfa bez sirćeta. Ovako spremljen senf u frižideru možete čuvati 6 meseci.
Sastojci: 2/3 šolje semena slačice (bele ili pomešane sa crnom), 1 šolja limunovog soka, 1/3 šoljice mlake vode, 1 kašičica soli, začini po želji, a mi vam predlažemo majčinu dušicu, ruzmarin i kari.
Pomešati limunov sok sa vodom, u to potopiti slačicu i ostaviti da stoji 3-4 dana. Slačica će upiti svu tečnost za to vreme. Nakon toga samleti ovu smesu do željene strukture i dodati so i začine.
Preporuka je da se tek napravljen senf ostavi u frižideru da odstoji par dana, biće ukusniji, a u međuvremenu slačica će izgubiti na ljutini.
Uspešno ste se prijavili
