Ljudi se često posle kafice sa prijateljima na kojoj se razmenilo nekoliko tračeva osećaju bolje. Raspoloženije. Na neko vreme su zaboravili na svoje probleme i pozabavili se tuđim životima. Nije lepo, ali je u sklopu ljudske prirode.
Tračarenje i ogovaranje sa sobom nose i lošu stranu, a to je širenje lažnih informacija, međutim stručnjaci kažu da trač partija sa prijateljima veoma povoljno utiče na vas.
– Najčešći motiv za ogovaranje je prikupljanje novih informacija i pokušaj da se utvrdi koliko su tačne. Međutim, veoma često ogovaramo i samo iz čistog uživanja. Tračevi su opušteni, neformalni i zabavni. To je, po definiciji, zabavno. Niko se ne buni zbog toga što mora da ode na dobru trač partiju sa prijateljima – ističe socijalni psiholog Frenk Mekendru.
Istraživanja su pokazala da vas ogovaranje sa prijateljima zbližava na hemijskom nivou i da povećava bliskost.
– Najnovija istraživanja indiciraju da postoji hemijska osnova koja zbližava ljude koji ogovaraju zajedno. Čini se da ogovaranje izaziva skok hormona oksitocina, koji je blisko povezan sa dobrim osećanjima i pozitivnim ljudskim iskustvima kao što su empatija, povezanost majke i deteta i saradnja sa drugima – istakao je Mekendru.
Megan Robins, psihološkinja sa Univerziteta Kalifornija Riversajd bavila se proučavanjem uticaja tračeva na životno blagostanje i došla do zaključka da oni imaju i moralnu funkciju.
– Tračevi mogu da drže ljude pod kontrolom, znajući da je moguće da će ljudi pričati o vama i da potencijalno negativni tračevi mogu da dovedu do loše reputacije. A niko ne želi da bude poznat kao loša ili nemoralna osoba. Na taj način služi prosocijalnoj funkciji – kaže Robins.
– Drugi način na koji mogu da služi kao prosocijalna funkcija je podučavanje ljudi šta drugi smatraju ispravnim i pogrešnim oblicima ponašanja. Dakle, čak i ako tračevi nisu o vama, učite ono što ljudi misle da je stvarno loše ili stvarno dobro ponašanje.
No, da se vratimo na početak. Kako je ogovaranje okaraktertisano kao nešto što ne bi trebalo raditi, upravo zbog širenja lažnih informacija o drugim osobama, mora se naučiti da se drži pod kontrolom. Trebalo bi napraviti razliku između razgovora „o nekome“ i „protiv nekoga“. Ovu razliku je izučavala Danijel Džekson, stručnjak za ljudske odnose.
– Ako nekoga omalovažavamo ili govorimo loše o nekome da bismo ga diskreditovali, to postaje nešto sasvim drugo. Postaje štetno kada uđemo u praksu da samo ružno govorimo o drugim ljudima samo da bismo loše govorili. To može da postane uobičajeno u određenim kompanijama. Možda ćete otkriti da se inače ne bavite ovim, ali kada se nađete sa određenim prijateljima, to je nekako sve što radite.
Uspešno ste se prijavili
