Danas u Srbiji možete sresti razne plesne stilove — od salse, baćate i kizombe, preko hip hopa i folklora, do latino plesova kao što su samba, rumba i ča-ča-ča; teško je reći koji je najpopularniji. Plesna scena se poslednjih godina značajno razvila. Sve više dece i mladih odlučuje se da započne svoju plesnu priču, iako je prisutnost plesa u svakodnevici još uvek manja nego što bismo želeli.
Primera radi, u osnovnim školama tek manji procenat đaka učestvuje u plesnim aktivnostima. Postoji izražena razlika između tradicionalnih i modernih plesova — roditelji češće upućuju decu ka folkloru, dok su moderni stilovi poput hip hopa ili džez baleta manje zastupljeni.
Ipak, i danas se ples suočava sa stereotipima. Kod nas se još uvek mogu čuti predrasude; i devojčice i dečaci koji plešu često mogu biti automatski etiketirani. Borba protiv raznih stereotipa traje, a upravo ples pokazuje koliko različitost i kreativnost obogaćuju društvo.
Ples poboljšava fizičko i mentalno zdravlje
Između ostalog, ples ima ogroman značaj za fizičko i mentalno zdravlje. Redovni treninzi jačaju telo, dok učenje i pamćenje koreografija razvijaju koncentraciju, motoričke veštine i mentalnu agilnost. Istraživanja australijskih naučnika pokazuje da ples, bez obzira na stil, ima jednak, a ponekad i snažniji efekat na psihološko i kognitivno zdravlje od tradicionalnih oblika fizičke aktivnosti poput trčanja, sportova ili vežbanja u teretani.
Studija, objavljena časopisu Sports Medicine, obuhvatila je učesnike svih uzrasta – od 7 do 85 godina – uključujući i one sa hroničnim bolestima poput Parkinsonove bolesti i srčanih smetnji. Plesne aktivnosti, koje su uključivale različite žanrove od aerobika do društvenih plesova, pokazale su značajna poboljšanja u emocionalnom stanju, smanjenju depresije, jačanju motivacije, unapređenju socijalnih veština i pamćenja ispitanika. Ovi pozitivni efekti nisu primećeni samo kod starijih osoba, već i kod mlađih populacija i osoba sa kliničkim stanjima.
Rezultati su pokazali da su psihološke koristi najizraženije kod mlađih populacija, dok kod starijih ples posebno doprinosi očuvanju kognitivnih funkcija i kvalitetu života. Takođe, kod dece i adolescenata ples je imao bolje efekte na smanjenje psihosomatskih simptoma od drugih oblika fizičke aktivnosti.
Zaključak istraživanja je nedvosmislen: ples može biti ravnopravan odnosu na klasične oblike fizičke aktivnosti, sa dokazanim benefitima za sve uzraste. Održavanje fizičke aktivnosti neretko predstavlja izazov u svakodnevnom životu, a ples može ponuditi zabavnu alternativu od koje se ređe odustaje.
Povodom Svetskog dana igre, šaljemo jasnu poruku:
Ples je za sve — bez obzira na godine, iskustvo ili ritam u nogama! Pokrenite telo, otvorite srce i dozvolite plesu da postane deo vašeg života.
Piše: Vanja Vidić, aska.rs
Uspešno ste se prijavili
