Poznato vam je sujeverje da ćete imati sedam nesrećnih godina ako slomite ogledalo. Iako ne verujemo uvek u ove priče, često nam nije baš prijatno ako se nama baš to dogodi.
Ogledala su se nekada mogla videti samo u kući bogataša. Čuveni venecijanski majstori iz 15. i 16. veka nisu želeli da otkrivaju zanat, ali su, da bi još više izdigli vrednost svog rada, pokrenuli priču da onaj ko razbije taj predmet, biće nesrećan.
Uverenje, da će onaj ko razbije ogledalo imati sedam godina nesreće, se pojavilo da bi ih ljudi pazili i čuvali od oštećenja. Retkost i skupocenost ogledala je, po nekim mišljenima, bila jedan od uzroka ove praznoverice.
Foto: Profimedia
Stari Rimljani su verovali da ogledalo zahvata deo čovekove duše, zbog toga što čovek u njemu može da vidi svoje lice. Zato kad bi se ogledalo razbilo, verovalo se da će jedan deo duše onog ko ga je razbio ostati zarobljen u ogledalu. To bi trajalo sedam godina, jer se svakih sedam godina ljudska duša obnavljala, po verovanju starih Rimljana.
Naravno, postojali su načini da se ovo prokletstvo preokrene. Neki od načina su bili dalje razbijanje ogledala u najsitnije deliće. Tada bi se deo zarobljene duše oslobodio. Drugi efikasan način je predstavljalo zakopavanje delića ogledala ispod drveta za vreme punog Meseca. Treći način je bilo bacanje delića u reku koja bi sve pročistila.
Verovanje o tome da isprekidan odraz donosi nesreću postojalo je još pre nego što je ogledalo izmišljeno: ako bi odraz u jezeru ili bazenu bio iskrivljen, verovalo se da to donosi lošu sreću, pošto se smatralo da se duša vidi u odrazu.
Uspešno ste se prijavili
