SERBIS (Serbian Biomarker Symposium) već dugi niz godina ima za cilj da poveže klinička znanja i laboratorijsku praksu, sa posebnim osvrtom na ulogu savremene laboratorijske dijagnostike i implementaciju najsavremenijih tehnologija koje mogu da pomognu kliničarima u donošenju odluka vazanih za dijagnostiku i lečenje pacijenata.
Prvi deo simpozijuma bio je posvećen kreiranju kulture važnosti prevencije, programima skrininga žena, pozivu na aktivno učešće u borbi protiv depresije i glavnim ciljevima za održanje reproduktivnog zdravlja žena. Drugi deo skupa je bio posvećen najučestalijim bolestima kod žena koje utiču na njihov kvalitet života (kancer, osteoporoza, autoimunska oboljenja, inflamatorne bolesti creva, anemija, trombofilija, alkoholna bolest jetre, itd.), sa posebnim akcentom na kardiovaskularne bolesti. Veoma značajan segment programa bio je posvećen značaju primene personalizovane medicine danas, izazovima u kliničkoj implementaciji farmakogenomike i mogućnostima primene integrisanih bioinformatičkih alata i veštačke inteligencije u ovoj oblasti.
Otvarajući simpozijum, prof. dr Sanja Stanković, osnivač SERBIS-a, rukovodilac Centra za medicinsku biohemiju UKC Srbije, istakla je da zdravlje žena nije samo lično pitanje, već da je društvena potreba koja utiče na porodice, zajednice i ekonomije, ali i kolektivna snaga koja može doneti prosperitet i jednakost.
– Obezbeđivanjem pristupa resursima, stimulisanjem rodne ravnopravnosti i rešavanjem zdravstvenih izazova, osnažujemo žene da ostvare svoj puni potencijal, aktivno učestvuju u oblikovanju svoje budućnosti i inspirišu promene u svojim zajednicama. Tokom dva dana konferencije ponudili smo inovativne pristupe u stvaranju okruženja koje daje prioritet zdravlju žena i pomoći u identifikaciji konkretnih koraka koje mogu da preduzmu kako bi postigle značajne promene. Hajde da učinimo ovaj trenutak početkom nečeg velikog! Edukacijom osnažimo žene i inspirišimo promene u njihovim zajednicama – rekla je prof. dr Stanković.
Jedan segment simpozijuma je bio posvećen i prevenciji kardiovaskularnih bolesti kod žena. Kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, sa 51 hiljadom umrlih u 2022. godini. Stopa mortaliteta od kardiovaskularnih oboljenja je veća kod žena u odnosu na muškarce.
– Poznato je da je povišena koncentracija LDL holesterola u plazmi dominantan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Značajan broj kliničkih ispitivanja pokazao je da je upotreba lekova za sniženje LDL – holesterola korisna u smislu prevencije neželjenih kardiovaskularnih događaja. Osnovna uloga kliničko – biohemijskih laboratorija u dijagnostici i praćenju terapije dislipidemije zahteva haromonizaciju svih faza laboratorijskog procesa (preanalitička, analitička i postanalitička faza) u interesu pacijenta. Veliki broj međunarodnih vodiča preporučuje izdavanje vrednosti LDL i non-HDL holesterola u laboratorijskom izveštaju, zajedno sa terapijskim ciljnim vrednostima, definisanim prema kategorijama kardiovaskularnog rizika, izdavanje poželjnih vrednostima za ostale parametre u sklopu određivanja lipidnog statusa, kao i izdavanje kritičnih vrednosti kliničarima – istakla je prof. dr Stanković.
Uspešno ste se prijavili
