Neda je imala uspešnu karijeru, pokazala je i dala zadatak mnogim damama kako možete da budete žena puna seksepila, a da u tome budete odmerene, pokažete svoj talenat, eleganciju i da plenite pažnju mnogih na pristojan način.
Pored toga što je je imala neverovatan dar za glumu, imala je sluha i za strane jezike. Kao poliglota govorila je engleski, italijanski i francuski, a poslednje godine života posvetila je učenju nemačkog jezika.
Ipak, najbolje je govorila na svom jeziku. Njene rečenice bile su pitke, nežne, ali pune naboja emocija. Lepo se služila našim rečima i izazivala spokoj i divljenje kod slušalaca.
Kada je kao tinejdžerka otišla u Pariz da snima film, često je majki slala pisma. Taj dnevnik objavio je Yugopapir, a mi vam prenosimo njene zapise u celosti:
******
Moj prvi odlazak iz zemlje i duže izbivanje iz kuće, vezan je za francuski film „Malo mnogo strašno“. Bila je to 1971. godina.
Pariz. Francuski producent me je prvo upisao na brzi kurs francuskog jezika. Iznajmili su mi maleni stan u latinskom kvartu i za mene je počeo novi život.
14. april 1971, godine, Pariz
Prvo jutro u mom novom stanu i mom novom životu. Sinoć sam bila uznemirena. Dobila sam tremu, ali je danas već sve u redu. Osećam se kao domaćim u stanu koji podsećna boemsko mesto. Pripada nekom prijatelju režisera Roberta Enrika.
Sinoć me je na aerodromu dočekao Rober i ja sam izdeklamovala ono što si me naučila da kažem na francuskom. Bilo mu je smešno, ali i drago. Izveo me je na večeru i odmah je počela moja dijeta. Da li ću to izdržati?
17. april
Počela sam sa školom i polako napredujem. U grupi nas je petnaest i svi smo različitih nacionalnosti. Gledala sam juče svoje probno snimanje. Kamerman je bio u lošim pozicijama za mene, pa izgledam malo buci-buci. Ali, bože moj, zbog takvih se stvari i prave probna snimanja.
25. april
Vaša Neda je baš malerozna. Komplikacije sa vizom, pa pogrešna avionska karta. Na carini me pitaju da li nosim novac, a ja kažem da ga nemam. Pretresu me i nađu bednih 400 franaka. U zemlju da propadnem. Propuste me kao najvećeg bednika. U Madridu se prijavim za let u Valensiju, a avion odleteo pre pola sata… u Alikante sma stigla u dva sata ujutro. Kada sam se javila na snimanje u Havei, svi su bili isprepadani, jer su znali da sam krenula, ali nisu imali pojma dokle sam stigla. Odmah su me poslali na „službeno sunčanje“, ali sam dobila sunčanicu. Večeras stiže glavna zvezda Moris Rone. Baš me interesuje kakve li je fele.
16. maj
Snimanje sam počela juče. Igrala sam tenis, jedrila i radila scenu pod tušem. Moris Rone je jednostavan, simpatičan čovek, nimalo nalik na zvezde kakvu sam ja očekivala. Jedino ima paniku od godina, koje se već primećuju na njegovom licu. Zato valjda nosi umetak u kosi i to mi se ne sviđa. Videla sam ga jednom bez tupea i izgleda mnogo bolje.
25. maj
Noćas sam mnogo plakala. Izgleda da je na svakom snimanju oko sredine filma kriza. Veliki je novac u pitanju i poštren je odnos prema snimanju.
28. maj
Obradovalo me je tvoje pismo. Lep je osećaj kad u tuđini saznaš da si u svojoj zemlji na vrhuncu popularnosti. Rastužila me je vest o smrti Bojana Stupice.
1. jun
Snimala sam scenu u igraonici. Treba da plačem. U prvom dublu su mi duvali mentol u oči. Nisam bila zadovoljna. Zamolila sam pauzu, koncentrisala sam se, pomislila na sve vas, na kuću, Beograd i bilo mi je teško. Slatko sam se isplakala pred kamerama. Čim se vratim kući počeću da pripremam ispite za Gimnaziju.
4. jun
Poslednji dan u Havei. Sutra putujemo na Ibicu. Bila sam na izletu u Valensiji. Vodili su me na koridu. Sve je to jako svirepo, svi ti ljudi koji se oduševljavaju, navijajući za smrt. Sve vreme sam navijala za bika… Idem sad da spavam sa svojom kucom, lutkom i našom muzikom. Moji spakovani koferi već uveliko spavaju.
P.S. Poštovani čitaoci, ovde bih završila zbog prostora. A, iskreno – malo sam se i rastužila.
Uspešno ste se prijavili
