Priča koja je od umetničkih snova izvajala stvarnost

Ovim rečima počinje svoju životnu priču Milica Kalinić Bočvarov (36).

Još jednom se u životu pokazala kao tačna ona krilatica “pravi planove da ti se Bog smeje”. Međutim, nije to ništa strašno. Milica se danas ne bavi keramikom, kako je o tome maštala kada je upisivala studije i dok je završavala Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru “keramika”, ali je ipak srećna, nasmejana i ispunjena žena. Pronašla je novo zanimanje u kome podjednako uživa i od koga dobro zarađuje. Ovo je životna priča koja je od umetničkih snova izvajala još lepšu stvarnost.

– Opredelila sam se za keramiku zbog toga što sam oduvek želela da se bavim umetnošću, a najviše da nešto „stvaram sopstvenim rukama“. Glina je materijal koji pruža mnogo mogućnosti, iako je oblikovanje gline samo jedan deo u procesu nastajanja jedne keramičke skulpture – pojašnjava Milica.

Ponavlja i priču od koje je sve počelo.

– Očekivala sam da ću po završetku fakulteta da se bavim keramikom. Znala sam još za vreme studija da neće biti lako, ali nadala sam se da ću praviti predmete za širu upotrebu i od toga da živim, a sa druge strane da ću praviti umetničke predmete i učestvovati na izložbama. Planirala sam da budem slobodni umetnik – samoverena je Milica.

Nije brzo i lako odustala od keramike.

– Po završetku fakulteta, nekoliko godina sam se bavila keramikom, ali iz sopstvenog i iskustva velikog broja mojih kolega, shvatila sam da je jako teško biti ispunjen, ne samo duhovno, već i materijalno, baveći se ovom vrstom umetnosti. Već tada sam počela da razmišljam o mogućnosti da se bavim nečim što je unosnije, a što ću raditi sa sličnim ili jednakim zadovoljstvom – iskrena je umetnica.

Onda joj se u pravo vreme desilo nešto što je ipak najvažnije u životu, a što je zasigurno kasnije i navelo na novi vid ispoljavanja njene kreativnosti.

• U međuvremenu sam postala mama, prvi, a zatim i drugi put u roku od godinu i po dana. Samim tim sam napravila pauzu u poslu i uopšte moja interesovanja i pogledi su se promenili. Jednom prilikom sam na televiziji videla emisiju o tortama i kako one mogu da se dekorišu na bezbroj načina i to mi se jako dopalo. Rešila sam i ja da pokušam, a zatim sam koristila svaku priliku da napravim tortu i da je dekorišem – s osmehom na licu priča mama dvoje dece.

Pojasnila nam je i zašto ju je baš pravljenje torti privuklo.

– Tu sam našla sličnosti sa mojom profesijom – modelujete neki oblik, samo ovaj put od torte, a ne od gline. Morate dobro da poznajete proporcije, odnose među bojama, da bi torta izgledala kao umetničko delo, a ne kao amaterski pokušaj – precizna je Milica.

Nije bilo lako odlučiti se na novi početak i napraviti prvi korak. Ali želja je bila presudna i uz dela je naravno vodila ka uspehu.

– Počela sam da se interesujem za firme koje se bave proizvodnjom torti. Kad mi se ukazala prilika, zaposlila sam se u jednoj. Počela sam tako što sam učila od drugih, a onda vremenom radila sve zahtevnije torte- priseća se sada već iskusna žena u pravljenu torti i figurica za dekoraciju.

Tu nije došao kraj njenim željama i ambicijama. Ona nastavlja dalje.

– Posle četiri godine, odlučila sam da se osamostalim i trenutno se spremam da započnem svoj posao. Očekujem da ću i u budućnosti uživati dekorišući torte, ali i da će mi se to isplatiti – završava svoju priču Milica i daje nam još jedan potstrek da razmišljamo o tome kako da svoj život ulepšamo i onda kada nam se planovi i prve želje ne ostvare.

Nikad nije kasno da se počne nešto novo. Važno je samo da znate šta vas ispunjava i uz rad i trud rezultati sigurno dolaze.