Mladim ljudima je uglavnom teško da se izbore za svoje mesto kada je poslovni svet i karijera u pitanju. Devojkama je put do karijere iz mašte možda još teži nego mučkarcima. Zoja Kukić je devojka koja je iz ove borbe izašla kao pravi pobednik. Ona je preduzetnica, urednica i autorka STARTIT- a, kao i jednog od največih pokreta za osnaživanje žena pod nazivom Lean IN.
*S obzirom na to da si vrlo uspešna u svetu preduzetništva, kako si uopšte došla na ideju da to bude tvoje zanimanje?
U preduzetništvo sam ušla prilično slučajno i to dominantno kroz startap i IT zajednicu, zahvaljujući kojoj sam i ostala. Na prvi pogled sam se zaljubila u kulturu koja se oko startapa izgradila u Srbiji — konstantan rad na sebi i otvorena podrška i pomaganje drugima. To je delom posledica toga što nju čine ljudi koji su dovoljno ambiciozni i samouvereni da odmah pucaju na svetsko tržište, na kome da biste uspeli morate zaista biti najbolji, a to se teško postiže bez učenja i građenja odnosa sa drugima.
Sigurna sam da je preduzetništvo ključno za napredak i rast bilo koje ekonomije. Zanimljivo je i da je glavni razlog zašto IT ne raste i ne napreduje još više nedostatak kvalifikovanog kadra i to je još jedna stvar koju pokušavamo da zajedno sa IT zajednicom rešimo — da uključimo što više ljudi u „naš mali IT balon“ i da im na taj način obezbedimo bolju budućnost — normalan životni standard i fokus na kreiranje vrednosti za sebe i ceo svet.
*Da li si nekada imala problema i da li je bilo teže izboriti se za svoje mesto jer si žensko?
Moram priznati da dugo ni sama nisam bila svesna tih situacija, verovatno zato što je diskriminacija postala naša svakodnevnica u tolikoj meri da je više ni ne primećujemo.
Moj omiljeni primer je to što nikada ne pitamo nijednog uspešnog muškarca kako balansira privatni život i posao.
Utisak mi je da smo se mi žene izborile za pravo na izbor — da li želimo da radimo, koliko i šta ili želimo da budemo domaćice, ali se nismo izborile na slobodu za taj izbor. Naime, štagod da odlučimo uvek će nas neko osuđivati, a čini mi se da još uvek nismo naučile da se nosimo sa tim osećajem krivice i toga da nismo savršene.
Značajan doprinos u razvoju moje samosvesti u ovom pogledu imala je moja prijateljica i preduzetnica Kristina Nikolić, sa kojom sam i pokrenula lokalni ogranak Lean In pokreta, sa idejom da okupimo što više žena i međusobno pomažemo jedne drugima u izazovima i razvoju.
Lean In je prilično novi i drugačiji koncept udruživanja i povezivanja žena, koji pre svega naglašava međusobnu podršku i razvoj. Pre svega se bavi jačanjem žena iznutra, pa tek onda menjanjem okruženja. Taj pristup, da krećemo od sebe i od svog neposrednog okruženja, pa onda skaliramo na grad, državu, svet je meni veoma blizak, jer je tako i Startit nastao i postigao sve svoje rezultate.
*Koji je tvoj glavni cilj kada je posao u pitanju, tačnije šta je to o čemu sanjaš i što bi jednog dala volela da postigneš?
Nisam osoba koja bi značajno razdvojila poslovne od životnih ciljeva, jer je posao sastavni deo života. Na njemu provodimo minimum trećinu svog dana i stoga mora da nas ispunjava da bismo bili iskreno zadovoljni.
Mogu reći da je moj životni cilj da budem srećna i zadovoljna.U najopštijem, ali i najiskrenijem kontekstu, želim da uživam u onome što radim i da paralelno svakim danom živim u boljem i zdravijem društvu. Možda zvuči utopistički, ali zaista verujem da ne može niko od nas da bude iskreno ispunjen i srećan ako ljudi oko nas to nisu. Srećna sam što mogu da radim i na jednom i drugom kroz svoj posao, a zaista nemam neki veliki san u smislu uspeha i karijernog rasta. Paralelno — sigurna sam da će me uvek privlačiti izazovi i da će oni biti sve viši kako i ja budem napredovala.
*Kako bi opisala svoj posao drugim mladim devojkama koje možda žele time da se bave?
Društveno preduzetništvo je dosta specifično — radite stvari koje su dobre za društvo i uklapate ih sa realnim potrebama na tržištu. Npr., rešavamo nezaposlenost mladih tako što ih obučavamo da programiraju i u tome dobijamo podršku IT kompanija, kojima je potreban novi kvalifikovan kadar.
U praksi, moj posao se svodi na značajne količine planiranja, komuniciranja sa partnerima i rada u timu, a ako to podelimo na konkretne projekte, tu ima dosta različitosti. Od organizovanja školica programiranja za decu, preko rada sa domaćim preduzetnicima i IT kompanijama do pisanja tekstova za naš portal startit.rs.
*Kako izgleda jedan tvoj poslovni dan i da li ti je posao ponekad naporan?
Sumnjam da postoji neko kome posao bar ponekad nije naporan, ali to dolazi u službu svega onoga što me kasnije u njemu ispunjava. U Startitu uvek težimo velikim rezultatima i to sa sobom nosi da je ponekad dosta teško postići ih, ali je osećaj kada se oni dostignu zaista neprocenjiv.
*Očekuješ veliki skup pod nazivom Znam da možemo u Domu sindikata 28. septembra koji podržava i fondacija Novak Djoković. Na koji način vas oni podržavaju?
Saradnja sa fondacijom Đoković, i posebno Jelenom, za nas je divno i produktivno iskustvo. Polaskani smo činjenicom da su Novak i Jelena prepoznali naš trud, a Jelena je u proteklih godinu dana postala značajna podrška Startita i drago nam što sada zajedno organizujemo „Znam da možemo“ događaj, 28. septembra, koji će okupiti 1.600 ljudi.
Kada smo planirali ovaj najveći domaći IT događaj, cilj nam je bio da prizanje odamo svim onim mladim ljudima koji su izabrali Srbiju – da u njoj žive posluju i doprinose. Tu nije reč o ljudima koji kukaju, napadaju režim, krive druge, već o ljudima koji inicijativu uzimaju u svoje ruke, koji imaju znanje, volju i istrajnost da to znanje pretoče u uspešne projekte.Događajem 28. septembra ne samo da želimo da promovišemo uspešne pojedince i pošaljemo poruku da je uspeh moguć, već i promovišemo ideju tehnološkog obrazovanja i preduzetništva i ukažemo da danas gotovo da ne postoji oblast/industrija u kojoj nije prisutna tehnologija.
Uspešno ste se prijavili
