Okeani su puni predivnih stvorenja koje retko imamo priliku da vidimo i saznamo nešto o njima. Nažalost zbog zagađenih voda, mnogi stanovnici morskih dubina izumiru. Ovo su samo neki od njih.
Korali
Oblikom najčešće podsećaju na raskošno razgranato drvo zahvaljujući čemu su još u antičkom dobu bili poznati kao „morsko drveće“. Osim toga i kod njih se kao i kod drveća prilikom rasta obrazuju godovi. Stari narodi, Grci i Egipćani, su im pripisivali magijske moći pa ih posvećivali boginjama ljubavi i lepote, a darivali mladencima. Arapska i indijska narodna medicina im daje još veći značaj smatrajući ih izuzetno lekovitim.
Foto: Profimedia
U savramenoj medicini se koriste prilikom presađivanja kostiju. Kao prva asocijacija na ove životinje svakako je nakit koji se od njih pravi neverovatno dugo, smatra se 20 000 godina. Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20⁰C, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m.
Kornjače
Jedna od životinjskih vrsta koje izumiru je zelena kornjača. Nekada su ove životinje bile rasprostranjene u toplim okeanima sveta, ali se njihov broj vidno smanjio u oblastima gde je ova vrsta kornjače komercijalno eksploatisana.
Zelene kornjače su ovaj naziv dobile po masti zelene boje, koja im se nalazi ispod oklopa. Za razliku od mnogih drugih kornjača, zelene su uglavnom biljojedi i hrane se najviše raznim vrstama morske trave koje rastu u plitkim lagunama. Oklop im je najčešće svetao, mada može biti prošaran crnom bojom.
Foto: Profimedia
Zelene kornjače se još uvek mogu sresti na Havajima, ali se se sada retko gnezdi u Severnoj Americi, iako oblasti oko Floride i dalje čuva veću populaciju. Zelene kornjače se mogu naći i širom Australije. Postoji i veliki broj sačuvanih gnezda na ostrvima Galapagosa, do kojih ženke moraju da pređu preko 2.000 km od mesta gde se hrane. Brazil, Kostarika, Filipini i Indonezija održavaju zaštićena mrestilišta i regulišu razmnožavanje ove vrste koja lagano nestaje.
Meduze
Meduze spadaju u red mekušaca koji nastanjuju vodena prostranstva mora i okeana. To su životinje proste telesne građe koja se sastoji od klobuka i mnoštva pipaka po njenom obodu pomoću kojih se kreću u vodi.
Ove životinje nemaju ni srce ni mozak, a umesto mozga meduze imaju brojne nervne završetke pomoću kojih registruju svoju okolinu i nadražaje koji iz nje potiču.
Foto: Profimedia
Smatra se da su meduze nastale pre oko 650 miliona godina – mnogo pre nego što je na kopnu nastala bilo kakva forma života. Danas ih ima više desetina vrsta i nastanjuju brojna vodena prostranstva – uglavnom tople okeane i mora.
Telo meduze sastoji se 95% od vode, tako da meduze izvađene iz vode i stavljene na stenu na obali predstavljaju malu hrpu pihtijaste providne mase koja se na suncu ubrzo potpuno osuši i gotovo ispari. Meduze su i prilično agresivne grabljivice koje na svojim pipcima imaju milione žarnih ćelija koje „ispaljuju“ u telo svojih žrtvi i time ih parališu, a zatim ih brzo progutaju ustima koja se nalaze na dnu klobuka. Meduze žive u velikim grupama koje mogu brojati i više stotina jedinki. Hrane se sitnijom ribom, planktonom i drugim manjim morskim životinjicama.
Morski konjići
Morski konjic je životinja nesvakidašnjeg izgleda koji podseća na šahovsku figuru. Ova morska životinja pliva uspravno, a od malobrojnih prirodnih neprijatelja beži poprimajući boju podvodnog bilja. Živi duž obale Indonezije do Australije, atlantske obale Europe, Afrike i Severne Amerike, te u Sredozemnom i Jadranskom moru.
Foto: ProfimediA
Prilično je društvena životinja koja se hrani planktonima, račićima, manjim ribama i drugim morskim životinjama. Ima vrlo malo neprijatelja jer ima previše koščica pa se teško vari. Napadaju ga uglavnom neke vrste rakova.
Mužjak brine o donošenju mladih na svet, pa ženka može odmah nakon parenja prionuti na proizvodnju drugih jajašca. Zbog te obrnute podele uloga, kod morskih konjića ženke se takmiče za pažnju mužjaka.
Morske zvezde
Telo morskih zvezda je spljošteno, sastoji se od centralne pločice – diska i krakova – ručica kojih najčešće ima pet, ali ih može biti i znatno više, do 4. Dužina ručica u odnosu na disk razlikuje se od vrste do vrste. Sa donje strane ručica protežu se brazde u kojima se nalaze prstolike nožice.
Foto: Profimedia
Zvezde su velike grabljivice; hrane se pretežno školjkama i puževima. Pomoću krakova love svoj plen i prinose ga ustima. Ukoliko je plen krupan, kroz usta se izbacuje želudac koji obuhvata plen i varenje započinje van tela. Kada je hrana donekle svarena, želudac se zajedno sa njom uvlači u telo.
Dišu preko kožnih škrga. Imaju dobro razvijeno čulo mirisa koje im pomaže u pronalaženju hrane. Neke vrste se razmnožavaju bespolno, deobom tela na dva dela. Imaju veliku moć regeneracije – nadograđivanja otkinutih delova tela. Veličine su od jednog centimetra do jednog metra. Neke su upadljivo obojene i šarene.
Uspešno ste se prijavili
