Božićni post je u pravoslavlju po dužini trajanja drugi po redu, nakon Vaskršnjeg posta, a po strogosti posta, blaži je od Vaskršnjeg i Velikogospojinskog posta. Podrazumeva 40 dana uzdržavanja od mrsne hrane i alkohola, ali i grešnih misli, želja i dela.
– Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela – ističe se u Vodiču kroz pravoslavlje.
Ipak, najčešće se „uputstva“ svode na ono što se sme i ne sme jesti u ovom periodu.
Ishrana tokom božićnog posta
Kako navodi Crkveni kalendar, u toku celog ovoga posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni osim kad se posti „na vodi”.
Od 28. novembra do 30. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.
Od 31. decembra do 6. januara – poslednje nedelje – post je stroži i isključuje ribu. Ponedeljak, sreda i petak su na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.
Riba se jede na Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembra), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.
Treba jesti pomalo, toliko da se telo okrepi, ali nikako ne treba sebe dovesti u stanje iznurenosti i onemoćalosti, jer svrha je da telo i duša zajedno putuju do cilja – zajednici s Bogom.
Takođe, valja podsetiti i da kad neka slava padne u vreme posta, kao na primer Sveti Nikola (19. decembar), obavezno je posna trpeza.
Uspešno ste se prijavili
